Токсично окружење у којем раде новинари у Србији представља разлог за забринутост, наводи се у анализи невладиног Европског надзорног механизма за подршку и заштиту новинара „Брз одговор за слободу медија“ (Media Freedom Rapid Response) о медијским слободама 2022. године.
У извештају чији су аутори Европски центар за медијске слободе (ЕЦПМФ), Међународни институт за штампу (ИПИ) и Европска федерација новинара (ЕФЈ) наводи се да токсично окружење у Србији инспиришу политичари и медији који етикетирају новинаре као издајнике или државне непријатеље, подстичући застрашивање, преноси Глас Америке.
У извештају је забележена 41 пријава кршења медијских слобода 60 појединаца или медија из Србије.
„У највећем броју случајева реч је о вербалним нападима (32 случаја, 78 одсто), док их је 13 било у сфери интернета и друштвених мрежа. Пет је забележено током обављања новинарске дужности или на јавним местима, попут извештавања са демонстрација или окупљања“, пише у документу.
Физичко угрожавање је други по учесталости вид напада на новинаре у Србији, а 2022. на мети их је било десет, од којих троје док су извештавали са манифестације Европрајд, наводи се у извештају.
У извештају се указује да је београдски лист „Данас“ најмање пет пута био на мети „озбиљних претњи по физичку безбедност новинара“.
„То су биле увредљиве и претеће поруке на друштвеним мрежама, као и анонимни и-мејлови који су се састојали од претњи смрћу ватреним оружјем. Ту претњу, како је наведено, надлежни су веома озбиљно схватили, обезбедивши стално полицијско обезбеђење пред седиштем редакције“, пише у анализи.
Указано је и на две претње бомбом упућене канцеларијама „Адрија медија групе“, у којима се налази готово десет медија.
Наведени су и случајеви новинара Ненада Кулачина и Верана Матића, који су застрашивани тако што су на улицама Београда и Врања лепљени плакати са њиховим ликом у негативном контексту.
„У Кулачиновом случају објављена је његова адреса становања, док су о Матићу објављиване омаловажавајуће фотографије“, пише у анализи.
У извештају се наводи и да је од јануара до децембра 2022. забележено 813 случајева кршење слободе медија у државама чланицама ЕУ и земљама кандидатима за чланство. На удару је, како се наводи, било 1.339 појединаца или медијских организација.
Дуња Марић Нова
