Почетна » Прича из српске болнице: На шта се жале пацијенти, а шта на то каже директор

Прича из српске болнице: На шта се жале пацијенти, а шта на то каже директор

од Други Пишу
0 коментар

Београђанин (38) који се током јула лечио од туберкулозе на Клиници за пулмологију тврди у разговору за портал Н1 да је стање у тој болници „горе него у затвору“, износећи низ притужби на услове које имао током лечења. С друге стране, директор Клинике за пулмологију др Михаило Стјепановић у писаној изјави за портал Н1 објашњава какав третман је имао пацијент који се обратио нашој редакцији и у којим условима плућни болесници бораве у тој здравственој установи.

Лични подаци саговорника портала Н1 познати су редакцији, али нас је читалац из разумљивих разлога замолио да у тексту не објављујемо његово име и презиме. Како каже, спреман је да било где потврди своје наводе, а ако треба и да „сведочи о свему под правном и кривичном одговорношћу“.

„У Клинички центар су ме послали са Института за плућне болести на Звездари, где су и утврдили да имам туберкулозу. Најпре сам упућен на пријем у Ургентни центар, где сам, без обзира на то што је претходно утврђено од чега болујем, морао поново да радим тест на коронавирус и још неке прегледе који су ми рађени дан пре тога“, почиње својеврсну исповест читалац портала Н1.

До просторије за опсервацију, где је чекао пријем на болничко лечење, стигао је тек након два сата.

„Иако сам покретан и у физички добром стању, морао сам скоро четири сата да чекам транспорт који се састојао од тога да сам ходао до излаза где ме је чекао санитет, да би ме превезао до Клинике за пулмологију која се налази буквално педесет метара даље. Када сам стигао на одељење угурали су кревет у једну собу и импровизовали постељину из два-три дела, јер је немају довољно. Соба је, благо речено, била језива, са старим инвентаром и паучином која је висила на сваком ћошку“, описује пацијент Клинике за пулмологију.

Како каже, првог јутра по пријему на лечење терапију су добили сви сем њега.

„Помислио сам да ћу је добити увече, међутим када су ме опет прескочили питао сам сестру да ли ћу добити терапију или сам дошао само да лежим. Она је проверила и рекла ми да су тог јутра заборавили да ми је дају, а да је сада касно јер је мени терапија ујутру. Следећи дан сам је добио. Ништа од тога не могу приписати сестрама којих је премало на тај број болесника. Притом су и веома љубазне, иако мислим да раде и превише“, наглашава саговорник портала Н1.

Највише замерки има на болничку храну, за коју тврди да „није ни здрава ни разноврсна“.

„Волео бих да видим господина који узвишено прича о здравству, да буде овде неколико дана на овој исхрани. Здрав би се разболео. Срећни су људи којима има ко да донесе храну. Посебна прича је величина порција, које су толико мале да се ни дете од три године не би заситило. Једном је била чорба, али није било кашика, па смо добили виљушке. Све у свему, систем је у колапсу, храна хорор, две сестре на 25 болесника, од којих је само нас неколико покретних“, сумира своје утиске озлојеђени Београђанин.

Додаје да ни ходници ни собе немају климу и да постоји само тераса, за коју тврди да „има ефекат стаклене баште“.

„Веома је тешко дисати када су тако високе спољне температуре, замислите онда још како је плућним болесницима. Такође, хигијена купатила има изузетно ниске критеријуме, поготово чињеница да у њему нема ни прозора ни вентилације. Највећи проблем је то што се овде лежи предуго у оваквим условима. Да се здрав разболи. Верујте, нисам размажен, али ако сам у изолацији на дуг период морали би да ми обезбеде бар основне услове. Тога овде нема“, сматра наш саговорник.

Према његовим речима, због недостатка стерилних бочица једно јутро није дао узорак, од чијег резултата, како каже, зависи када ће бити отпуштен из болнице.

„Надам се да ћу ускоро изаћи одавде, да се не бих још више разболео. Али, нажалост, то не зависи од мене, већ од тога када ће доктор имати времена да уопште погледа моје резултате, који ће, надам се, стићи до њега. До тада лежим на одељењу које изгледа горе од затвора и размишљам какво нам је било здравство ако је сада на највишем нивоу. Не дао Бог никоме да се разболи у Србији“, поручује на крају разговора читалац портала Н1, који је у међувремену отпуштен на кућно лечење.

„Жалили смо се, али не можемо да дођемо до надлежних“

На наше питање да ли се пре обраћања редакцији портала Н1 жалио некоме из саме установе на услове и третман током лежања у болници, читалац одговара потврдно.

„Наравно да смо се жалили, на храну поготово. Међутим, не можемо ми доћи до надлежних. Људи који овде раде су стварно свесни ситуације и труде се да нас максимално испоштују, али их једноставно нема довољно и немају довољно средстава за рад“, наглашава пацијент Клинике за пулмологију.

Поводом притужби пацијента на третман и услове боравка у болници, обратили смо се и надлежнима у Клиници за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије. Одговор у писаној форми стигао нам је од директора те здравствене установе др Михаила Стјепановића.

„Ради се о болеснику који је 7. јула упућен из надлежног АТД-а на започињање лечење плућне инфекције изазване бактеријским сојем из групе ацидо-алкохолно резистентних бацила (што импонује обољевању од плућне форме туберкулозе или обољевању изазваном атипичним микобактериозама). У питању је инфективно капљично обољење које, према смерницама Светске здравствене организације, захтева моменталну хоспитализацију и лечење у болничким условима, до обескличења болесника, односно док се из спутума, директном микроскопијом, у три везана узорка не докаже да ААРБ нису виђени“, наводи се у одговору.

Укупан период лечења је шест месеци, с тим што је након постизања обескличења могуће наставити лечење у кућним условима, прецизирано је у писаној изјави директора Клинике.

„По пријему, болесник је хоспитализован на Друго клиничко одељење Клинике за пулмологију УКЦС, које располаже собама које су предвиђене за лечење болесника код којих је постављена дијагноза туберкулозе. Пацијент је лечен у четворокреветној соби, што се може видети и по броју кисеоничних инсталација у зидовима, те се не може говорити о додатно унетом кревету“, констатовано је у одговору др Стјепановића.

„Собе се чисте редовно, инвентар у складу са правилником“

Коментаришући притужбе пацијента на услове у којима је боравио, др Стјепановић наводи да се собе чисте сваки дан од стране кадра којем је то у опису радних обавеза, као и да је инвентар собе „у складу са правилником“.

„Код болесника, први дан хоспитализације, није примењена терапија за лечење туберкулозе, јер је болесник хоспитализован у поподневним часовима, у време дежурства. Увођење антитуберкулотика оставља се за наредни дан, како би били примењени по пристизању налаза комплетне крвне слике, биохемије, вредности трансаминаза, јер је неопходно познавање стања организма оболелог пре примене ове терапије. Због могућих појава алергијске реакције код примене ових лекова, који се први пут уносе у оганизам, није индиковано увођење овакве терапије у дежурству“, објашњава др Стјепановић.

Директор Клинике за пулмологију истиче да је са терапијом пацијента започето 8. јула, што се, наглашава, може потврдити и увидом у доступну медицинску документацију, додајући да је болесник добро поднео терапију за све време хоспитализације.

„Стерилне ПВЦ бочице у којима се остављају узорци спутума за микробиолошку анализу су доступне, и све време се дају болесницима када је потребно да доставе узорак спутума за анализу“, подвлачи др Стјепановић.

Режим исхране дијететски, клима-уређаји нису препоручени

Како даље наводи, храна која се доставља болесницима припрема се и доноси на Клинику за пулмологију из Централне кухиње УКЦС, напомињући да су оболели под дијагнозом туберкулозе у посебном дијететском режиму, који је прилагођен њиховом обољењу.

„Употреба клима-уређаја у просторијама где се лече оболели од туберкулозе није препоручена, због аеросола у просторији, који је пун инфективних агенаса, те могућности његовог разношења турбулентним токовима ваздуха, који избацује клима уређај. Понављамо да се ради о обољењу које захтева јавноздравствени надзор баш због могућности капљичног ширења, као и ширења путем аеросола“, истиче др Стјепановић.

Према његовим речима, за хигијену у купатилу задужене су спремачице које свакодневно обављају свој посао. Присуство прозора и вентилације у тоалету условљено је архитектонским решењем објекта и на то немамо утицај, наглашава директор Клинике за пулмологију.

„Напомињемо да пацијент у току хоспитализације у Клиници за пулмологију УКЦС ниједном није изнео примедбу нити показао било какав облик незадовољства третманом и лечењем у овој установи. Потврду наведеног исказа могуће је пропратити кроз адекватну медицинску документацију“, закључује асист. др Михаило Стјепановић у писаном одговору порталу Н1.

Никола Којић   Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар

two × 2 =