Почетна » Симоновић, Михаиловић и Маринковић проглашени кривим за паљење куће новинара Милана Јовановића

Симоновић, Михаиловић и Маринковић проглашени кривим за паљење куће новинара Милана Јовановића

од admin
0 коментар

 

Громки аплауз у судници Другог основног суда у Београду, препуној новинара, разлегао се данас након што је судија Славко Жугић осудио Драгољуба Симоновића, бившег председника Општине Гроцка и високог функционера СНС-а, те Владимира Михаиловића и Александра Маринковића на затворске казне за спаљивање куће новинара Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин.

Милан Јовановић је, задовољан пресудом после две године мучног суђења препуног опструкција и увреда, рекао да је она „весник слободе медија у Србији“.

Симоновић је првостепено осуђен на четири године и три месеца затвора за тешко кривично дело подстрекивања на паљење куће новинара портала Жиг инфо из Гроцке.

Михаиловић, бивши полицајац из Гроцке, који је извршавао Симоновићев налог, осуђен је за исто кривично дело на четири године затвора, а Маринковић, који је бацио „Молотовљев коктел“ у гаражу и тако изазвао пожар у целој кући у Врчину, из кога су се Милан и Јела једва извукли живи, осуђен је као непосредни извршилац на четири године и три месеца затвора. Маринковић је у бекству и за њим је издата потерница.

Овом пресудом није обухваћен Игор Новаковић, зеленаш из Гроцке, који је учествовао у ланцу подстрекивања на напад и који је ангажовао Маринковића, јер је предмет против њега недавно издвојен да би се избегла опструкција његовог адвоката Горана Пејића због које поступак још не би био завршен. Њему ће накнадно бити изречена пресуда.

Тужилац најавио жалбу на висину казни

Тужилац у овом поступку Предраг Миловановић најавио је да ће се жалити на висину досуђених казни јер је у својој оптужници за Симоновића тражио максималну казну од осам година затвора, док је за Михаиловића тражио пет година затвора, а за Маринковића шест.

Осим када је у питању висина досуђених казни, као и то што за њега није било релевантно да је оштећени Јовановић новинар, судија Жугић је у потпуности прихватио све наводе из оптужнице. За све жалбе биће надлежан Апелациони суд и оне се могу поднети у року од 15 дана.

У пресуди се истиче да су Симоновић, Михаиловић и Маринковић ово тешко дело учинили при пуној свести и чак знајући да би последице могле бити и много теже од оних које су наступиле.

Као посебно отежавајућу околност којом се руководио, судија је навео угрожавање основног људског права на дом, јер је последица кривичног дела била то да су Милан и Јела остали без дома. Судија се позвао на све европске конвенције и међународно право које право на дом третира као основно људско право.

Milan Jovanović, Veran Matić (Komisija za istraživanje ubistava novinara), Miroslav Janković (OEBS) i Željko Bodrožić (NUNS) (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

МИЛАН ЈОВАНОВИЋ ЗА ЦЕНЗОЛОВКУ: ОВО ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА ПОБЕДА СВИХ НОВИНАРА
Јовановић: Није ово само пресуда због напада на Милана Јовановића и Јелу Дељанин. Ово је заслуга и пресуда свим медијима. Требало би да буде велико упозорење потенцијалним нападачима на новинаре да се ово више никад никоме не дешава. Ако будемо наставили да радимо овако сложно и издејствујемо да новинари добију статус службеног лица, мислим да ће бити пуно боље за све новинаре и да ће свако добро да се замисли да ли да нападне новинара. Пресуду доживљавам као нашу заједничку победу.

Без обзира на то шта сам доживео и преживео и кроз какав сам пакао прошао за ове две године, за мене је ово победа свих новинара Србије и весник слободе медија. Јер, колико знам, оваква пресуда још није донета ни против једног функционера због напада на новинара. Ово је прва таква пресуда у Србији.

Цензоловка: Да ли вам је пресуда донела олакшање и сатисфакцију?

Јовановић: Јесте, јер то значи да ипак у овој Србији може да се живи, да нема недодирљивих и да Симоновића није заштитила партијска књижица. То је све било толико очигледно, а и полиција је обавила свој део посла фантастично, тужилаштво је свој део посла обавило на нивоу, судија је био на високом задатку… Овај судија је осветлао образ српском правосуђу. На њега нико није могао да утиче, он је донео одлуку какву треба, и свака му част. Судија ме је поменуо да сам ја рекао да неко штити Драгољуба Симоновића. Ја то и сада тврдим, али ту не мислим на овај случај, него на претходне кривичне пријаве које смо ми, новинари портала Жиг инфо, писали за кривична дела која је Драгољуб Симоновић починио на територији општине Гроцка. Не знам где су те пријаве. Ко њега штити и зашто нико не поступа по тим пријавама. Огромна пљачка је урађена у Гроцкој. Ко спречава јавног тужиоца код кога су ти предмети да их процесуира? Па буџетска инспекција је то све потврдила.

Цензоловка: Да ли ћете наставити да будете новинар?

Јовановић: Докле год будем мрдао – нећу стати. Млади момци су ту око мене и дају ми енергију. И да хоћу, они ми не дају.

Судија Јовановића види као грађанина, не као новинара

Судија Жугић је нагласио да пресуду није донео имајући у виду да је Милан Јовановић новинар, већ је на жртву гледао као на грађанина Милана Јовановића. То је објаснио речима да ово кривично дело не прави разлику у томе да ли је неко новинар или није.

„У пресуди не помињем новинара Милана Јовановића. Та чињеница није од значаја за дело за које се окривљенима суди. Зато и нисам утврђивао да ли је Милан Јовановић новинар или није“, рекао је судија Жугић, одговарајући тиме и на константне увредљиве тврдње Симоновића и његових адвоката да Милан Јовановић „није никакав новинар“, а да „Жиг инфо није медиј“.

Судија је данас детаљно образложио своју пресуду, за коју је рекао да је „заснована на непобитним доказима“.

„Драгољуб Симоновић је крајем септембра или почетком октобра 2018. године у ресторану ’Мировица’, у стању пуне урачунљивости и са умишљајем подстрекивао Владимира Михаиловића да изврши кривично дело изазивања опште опасности и затражио од њега да пронађе лице које ће запалити аутомобил, не наводећи које је лице у питању коме треба запалити аутомобил, али наводећи да са тим лицем има проблем и обећао да ће Владимиру Михаиловићу дати новац за то накнадно. Владимир Михаиловић је био свестан моћи Симоновића и могућности за каријеру своје супруге и пристао је да учини то дело. Након тога је у стању пуне урачунљивости подстрекивао на кривично дело Игора Новаковића и нуђењем новчане награде створио код њега одлуку да ангажује Александра Маринковића да запали аутомобил Милана Јовановића. Маринковић је у стању урачунљивости и свестан дела прихватио да то учини да би му био отписан новчани дуг и да би добио додатну новчану награду и у 3.20 12. децембра 2018. године, са Бојаном Шијацки, која га је одвезла до куће Милана Јовановића, извадио циглу из ранца, разбио врата гараже и у њу убацио ’Молотовљев коктел’. Пожар је најпре захватио аутомобил и гаражу, а затим и кућу. Смртоносни гас угљен-моноксид раширио се у кући где су се налазили Милан Јовановић, који је спавао, и Јела Дељанин, коју је пробудило разбијање стакла.“

Овако је судија Жугић, уз додатне детаље и одбацујући тврдње одбране да је Милан Јовановић пуцао те ноћи или да је пуцањ из пиштоља изазвао пожар, описао кривично дело за које је данас изрекао казне.

Затим је, такође детаљно, објаснио како је, на основу процене вештака грађевинске и електро струке и актуара, израчунао да материјална штета причињена Милану и Јели прелази износ од четири милиона динара и закон је категорише као „штету великих размера“, за коју се прописује тежа казна затвора за дело изазивања опште опасности.

Прихватио је као логична и уверљива сва признања осуђених Михаиловића, Новаковића и Маринковића у предистражном и истражном поступку, а одбацио њихове промењене исказе којима су током главног претреса негирали да је Симоновић наложио напад и да није било наручено паљење аутомобила, него да га „само мало сјебу“ и „оштете“.

Судија је Михаиловићево накнадно негирање тешког кривичног дела одбацио зато што је овај бивши полицајац чак два пута, у присуству свог браниоца, у тужилаштву поновио да остаје при признању датом у полицији и није ништа поменуо тужиоцу у вези са наводном „тортуром“ којом су му полицајци изнудили признање, како је то годину дана касније изјавио на суду.

Судија је ово накнадно негирање означио као „невероватно“, а за негирање првобитног признања коме је прибегао Александар Маринковић, судија је рекао да „нити је животно, нити природно“ да неко изврши теже кривично дело за које је запрећена тежа санкција од оног дела које му је наручено.

На сличан начин одбацио је и накнадне тврдње Игора Новаковића да му је признање изнуђено и да је, наводно, извођен из притвора и вожен у полицијску станицу у Макишу, где му је наводно тражено да каже „да је за све крив Сима Циганин“.

„Ништа од тога Новаковић није рекао пред тужиоцем. Суд се зато није ни упуштао у то. Шта је изнуђено? Ништа“, објаснио је судија Жугић и додао да више извештаја и сведочења из Окружног затвора говори да Новаковић није извођен.

СУДИЈА ОШТРО КРИТИКОВАО СИМОНОВИЋЕВЕ АДВОКАТЕ, ПОТКАЧИО И НОВИНАРЕ

Судија Славко Жугић најоштрије је критиковао адвокате одбране који су га током главног претреса више пута оптуживали да је пристрасан и да процес води по нечијем налогу, па и по налогу Александра Вучића.

„Браниоци кажу да судија суди по налогу председника државе. То се никад није догодило ни суду ни мени лично. Није ни покушао да добије ни полуинформацију од мене шта се догађа“, рекао је судија.

„Нисам задовољан ни тиме што је Милан Јовановић након сваког претреса излазио у медије са питањем: ‘Ко штити Драгољуба Симоновића?’ Нисам га штитио и то се сад види“, рекао је судија и неколико примедаба упутио и новинарима који су извештавали са суђења.

„Јавност мора да буде информисана о суђењу, али да се у ситна цревца не анализира све шта се догађа у судници, да ли се судија неком обраћао на ти или на ви…“, оценио је судија Жугић, који сматра би током суђења требало да се извештава без коментара, а да се анализе пишу пошто се донесе пресуда.

Жугић: Опструкција од самог почетка

За поступак суђења судија је рекао да му је био веома тежак због опструкција којима су од самог почетка прибегли адвокати одбране, а нарочито због завршнице у којој су адвокати, како је рекао, „деловали као екипа“ и када се осетио лично нападнутим. Најавио је покретање одговарајућих правних поступака ради „личне заштите и заштите достојанства суда“.

„Прошао сам трновит пут кроз поступак. Одбрана је већ код заказивања првог претреса реаговала речима: ‘Куд журиш?’ Нисам нигде журио, све је било припремљено за почетак. Опструкцију сам имао све време. На први претрес није дошао Симоновић. Следећи сам усагласио са браниоцима и на пар дана пред претрес добијем обавештење да су адвокати Ивица Вуковић, Виктор Гостиљац и Игор Пејић на годишњем одмору. У завршници је кренула серија опструкција и то не од једног адвоката. Моје мишљење је да сте деловали као екипа“, рекао је судија Жугић.

Након овога, адвокати Драгољуба Симоновића, Гостиљац и Вуковић, као и адвокат Пејић, демонстративно су напустили судницу јер им судија није дозволио добацивање речима: „Ја данас овде говорим.“ Са адвокатима је кренуо и Драгољуб Симоновић, који је добацио: „Ово је неправда.“

Њихов излазак пропраћен је револтираним аплаузом присутних.

Тужилац Предраг Миловановић пред доношење пресуде (фото: Перица Гуњић / Цензоловка)

ТУЖИЛАЦ МИЛОВАНОВИЋ: ТРАЖИЋУ СТРОЖЕ КАЖЊАВАЊЕ ЗА НЕЧАСТАН, СРАМАН ЧИН

„Треба бити одмерен и сачекати правоснажну одлуку суда. Ово је тек прво полувреме. Неким сегментима пресуде сам задовољан, а неким нисам. Чини ми се да је ово једна мала победа институција. Морамо наставити даље да се боримо за наше институције“, рекао је након изрицања пресуде заменик тужиоца Другог основног тужилаштва Предраг Миловановић и поновио да је напад на Милана Јовановића био „нечастан, сраман чин првоокривљеног и других окривљених који су у томе суделовали“.

„Надам се да се ово никада више неће поновити. Да ће ово бити снажна, одвраћајућа порука, након што коначна пресуда буде осуђујућа и правоснажна и да ће то бити крајња победа за једно боље српско друштво“, рекао је Миловановић.

Тужилац је најавио да ће се жалити на висину казне затвора јер је затражио максималну казну од осам година за Драгољуба Симоновића, као и строже казне од досуђених за остале. Подсетио је и да је сам Драгољуб Симоновић у својој завршној речи тражио да га суд осуди на максималну казну затвора.

„Сматрам да овај чин мора да буде најстроже кажњен. Негде је суд нашао модалитет и видећемо у образложењу пресуде који су то разлози којима се суд руководио. Ја нисам задовољан таквом одлуком и тражићу сигурно строже кажњавање за овакав чин“, рекао је Миловановић.

Ноћ 12. децембра 2018.

Напад на кућу Милана Јовановића и Јеле Дељанин догодио се у ноћи 12. децембра 2018. године, када је бачен „Молотовљев коктел“ на аутомобил, паркиран у гаражи, одакле се пожар убрзо проширио на целу кућу у којој су спавали новинар и његова супруга.

Суђење оптуженима почело је 24. маја 2019. године.

Milan Jovanović sa novinarkom TV N1 Jelenom Zorić (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

ВЕРАН МАТИЋ: СУДИЈА ЖУГИЋ ХЕРОЈ ОВОГ ПРОЦЕСА

Ово је један од најгорих случајева угрожавања безбедности новинара после покушаја атентата на Дејана Анастасијевића 2007. Можемо нагласити неколико позитивних аспеката не само суђења већ и оног што се догађало пре њега. Уследила је једна, морам да кажем, неуобичајено брза реакција полиције и тужилаштва – у кратком временском периоду расветљен је случај и подигнута оптужница.

Веома је важно и понашање судије Жугића, који је, заиста се може рећи, херој овог судског процеса. Он је један веома тежак процес, са великим бројем опструкција које су вршили и оптужени и одбрана, успео да приведе крају.

Ова пресуда, која изгледа веома чисто, и његово врло детаљно, аргументовано образложење и убедљив одговор на сваку примедбу одбране и оптужених треба да нас заиста чине задовољним.

Ова пресуда заиста у овом тренутку има велики значај као охрабрење, овај тренутак се може сматрати преломним у односу према питањима безбедности новинара. Све оне који су били мало више скептични него што је то био случај поводом и овог судског процеса – треба да охрабри. И сви ми треба после свега да будемо много ангажованији и активнији, јер ово је нека врста модела који треба да нам послужи као узор.

У овај случај су од почетка били умешани људи из Сталне радне групе за безбедност новинара, само праћење суђења, новинарска солидарност, даље истраживање прича на којима је радио Јовановић… све то може да нам буде позитиван модел.

Ово није крај, апелација ће донети одлуку у неком тренутку. Новинари треба да наставе да истражују. Жртва овог насиља, поред Милана и Јеле Дељанин, био је и Жељко Маторчевић, уредник портала Жиг инфо, чије веома тешко пребијање није разоткривено, а могло је. Ја сам убеђен да је то пребијање део овог каснијег паљења куће новинара Јовановића, истиче Веран Матић, председник комисије за истраживање убистава нвонара.

 

ЖЕЉКО БОДРОЖИЋ: МИЛАН И ЖЕЉКО СУ ПОБЕДНИЦИ

Рекао бих да су Милан Јовановић и његов уредник Жељко Маторчевић победници. Милан је показао какав треба бити новинар, без обзира на то што је он пензионисани полицајац. Он је одбранио нашу професију својим радом, за разлику од неких који су завршили школе, али постављају питања по наруџбини оних којима их постављају.

Надам се да ће Апелациони суд појачати казне оптуженима, јер се непобитно показало да се радило о групи која је желела да угрози живот нашег колеге.

Надам се и да ће Жељко Маторчевић дочекати правду и да ће његов случај бити испитан, поручио је председник НУНС-а Жељко Бодрожић.

 

ВЛАДИМИР РАДОМИРОВИЋ: ОВАКВЕ СУДИЈЕ ЋЕ УВЕК ИМАТИ НАШУ ПОДРШКУ

Ова пресуда показује да држава кад хоће, онда и може да заштити све новинаре. Ми као новинари треба да будемо јединствени, јер само тако и можемо да се изборимо са свим притисцима и претњама.

Судија Славко Жугић је показао одлучност и достојанство судске професије, којој је то достојанство, као и новинарској професији, неопходно. Овакве судије ће увек имати подршку нас новинара.

Жао ми је што случај Жељка Маторчевића није истражен. Да јесте, не би дошло до напада на Милана Јовановића и његову супругу Јелу Дељанин. Позивам државу да коначно приведе крају случај убиства Милана Пантића, да тражи одговорност за убиство шест радника РТС-а 1999, као и да помогне у истрагама убистава наших колега – српских и албанских новинара на Косову 1998–2005. године, рекао је новинарима председник УНС-а Владимир Радомировић.

Тамара Спаић    Цензоловка

Можда ти се свиди

Оставите коментар

four × 4 =