Суђење бившем председнику Општине Гроцка и високом функционеру СНС-а Драгољубу Симоновићу за паљење куће новинара Милана Јовановића у децембру 2018. године, настављено је данас у Другом општинском суду сведочењем новинарове супруге Јеле Дељанин и судског вештака грађевинске струке Војислава Поповића.
Четири сата, колико је трајало ово рочиште, обележио је мучан осећај да се суди жртвама због начина на који су их Симоновићеви адвокати испитивали, а које је тужилац назвао „иживљавањем“ и „инквизицијом“, а судија „вређањем интелигенције“.
Трауме и гоблени
Јела Дељанин, која и даље осећа последице трауме из ноћи када им је кућа спаљена и лечи се због тога, изнела је своје искуство из ноћи у којој је „лавовском снагом“ успела да извуче полуонесвешћеног мужа (који је знатно виши и тежи од ње) из запаљене куће, у којој је боса остала у дворишту куће у пламену, без имовине коју је стицала целог живота и без уштеђевине „за старост, што кажу људи, за сахрану“.
А затим је била суочена са питањима адвоката одбране о броју завеса, гарнишни и гоблена које је пријавила да су изгорели у подметнутом пожару, а који су адвокати оспоравали.
„Пре пожара сам била потпуно здрава, а данас пијем гомилу лекова. Психички сам се разболела. Од те ноћи не могу да спавам. Лечим се на психијатрији. На сваки шум се узнемирим трчим на терасу, имам осећај да ће ми то поново урадити. Психички сам тотално пропала“, испричала је, између осталог ова медицинска сестра у пензији.
Иако је судија Славко Жугић хтео да је поштеди сведочења образложивши то потребом да рад суда буде ефикасан, на инсистирање адвоката одбране Јела Дељанин је испричала све чега се сећа да се догодило тог “обичног, мирног” дана у ком су она и Милан Јовановић регистровали своја кола, подигли пензију и вратили се кући да би „отишли мирно да спавају јер ником ништа зло нису урадили“.
Затим је уследила ноћ из које су се једва извукли живи. Она је испричала да је у ноћи, око три ујутру, 12. децембра, чула два праска, као да су пукле петарде, и да је због тога изашла на терасу и видела да се неки аутомобил удаљава, али није видела регистарске ознаке и марку аутомобила.
Затим је угледала гаражу у пламену. Појурила је низ степенице до приземља, где је спавао њен муж. По њеном сведочењу, све је било пуно густог дима који је „опио“ Милана, тако да није могла да га пробуди.
„Добила сам лавовску снагу да га успем извући из кревета“, сведочила је Јела Дељанин. „Испред куће он и ја, у пиџамама, без папуча. Хтела сам да се вратим у кућу по документа и паре. Милана су одвезли у Хитну помоћ. Остала сам ту у страху и неверици шта се догађа. Кућа гори. Помислим, јао, боже, постали смо бескућници, у туђем ћемо стану живети. Новац за старе дане, што кажу људи, за сахрану, пензије, документа, све је изгорело. Стојим тако плачем, бедна, јадна. У моменту сам имала жељу да улетим у ту ватру. Да изгорим са том кућом. Одједанпут останете без игде ичега. Само у пиџами, боса, у дворишту“, испричала је Јела Дељанин.
Она је, према свом признању, толико била под стресом да није успела да одговори на питања полицајаца који је датум рођења ни њен ни Милана Јовановића.
Након пожара, она и Милан Јовановић, пошто се он вратио из болнице, провели су у гостима код комшија, затим су живели у изнајмљеном стану на Бановом Брду. У своју кућу су се вратили у мају 2019. године.
Кућу су реновирали како каже, уз помоћ добрих људи, Славко Ћурувија фондације и новинара који су скупљали добровољне прилоге за помоћ новинару који је нападнут зато што је писао критичке текстове о корупцији у општини Гроцка.
Јела Дељанин се на суду захвалила свима који су им помогли. Остаће упамћено да им држава није помогла материјално и да су чак прошле године добили уплатницу да плате порез за спаљену кућу.
О стању реновиране куће, она каже да “то још није сређено. Кад затворимо прозоре, све још мирише на паљевину”.
Иживљавање
Адвокат Драгољуба Симоновића Ивица Вуковић испитивао је Јелу Дељанин о броју компјутера и телевизора које су имали, тражио да наведе сваки комад и врсту намештаја који је постојао у кући, а посебно се задржао на броју завеса и гарнишни, као и на два кревета/кауча које су Милан и Јела изнели из куће у двориште и, на захтев радника који су радили на раскрчавању паљевине, поклонили једном од њих.
Вуковић је донео фотографије једног плавог и једног беж кревета и тражио од Јеле Дељанин да потврди да ли су то комади намештаја који су наведени у одштетном захтеву.
Дељанин је испричала да су кревети били натопљени димом и водом. Иако није могла да прецизира кад су настале фотографије и да ли су оба кауча баш та из њихове куће, била је очигледна намера адвоката да покажу како су каучеви беспотребно бачени. Са слика се, ипак, није могло утврдити и да ли још смрде на паљевину.
Исти поступак се поновио и око питања о броју Вилерових гоблена за које је Јела Дељанин рекла да их није држала на зиду, већ у кеси, у ормару, са намером да их поклони деци.
„Колико сте имали прозора? Колико сте имали завеса? Како сте имали дупло завеса, него прозора? Да ли сте држали дупле завесе на прозорима? Да ли сте имали и дупле гарнишне и чували их на тавану? Бацате нове телевизоре, а гарнишне чувате? Ако толико воли гоблене, зашто их држи у ормару?“, само су нека од питања и опаски Симоновићевог адвоката.
Два сата покушаја дискредитације налаза вештака
Покушај дискредитације сведока поновио се и кад је сведочио судски вештак грађевинске струке који је, по наредби тужиоца Предрага Миловановића, вештачио стање куће после пожара 13. фебруара 2019. године.
Судског вештака је у име одбране испитивао вештак Александар Ђорђевић, кога су као саветника ангажовали Симоновићеви адвокати.
Судски вештак Војислав Поповић је у свом извештају навео да је гаражу, одакле је кренуо пожар након што је у Јовановићева кола убачен молотовљев коктел, потребно срушити, као и да кућа може да се реновира, јер темељи нису угрожени, али подови, столарија, зидови, степениште и друге ствари морају да се детаљно поправе.
На пример, закључио је да малтер мора да се обије комплетно, а санитарије и комплетне плочице у купатилу и WЦ-у морају да се замене јер су „испуцале“ и „уништене“.
Одбрана је током два сата испитивања, презентовања фотографија са полицијског увђаја и изношења резултата свог вештака доказивала да су плочице могле само да се оперу, да су санитарије остале нетакнуте, а малтер је било потребно мењати само на појединим местима.
Кључни доказ за оспоравање налаза судског вештака биле су фотографије на којима се видело да тоалет папир на веш машини није изгорео, иако веш машина јесте. Такође, одбрана је инсистирала на још једном детаљу, испод лавабоа била су два пластична канистера која такође нису изгорела.
Питали су како пластика није изгорела, а јесу керамичке плочице, иначе отпорније на топлоту. Тврдили су да је све то било могуће само опрати и оспоравали налаз вештака који је у укупну одштетну суму унео замену керамичких плочица и санитарија.
Судија Жугић: Да ли ви код куће тако радите?
Судија Жугић је одбрану подсетио да иза плочица постоји лепак који другачије реагује на топлоту, а на примедбе о потреби да се малтер само делимично обије и замени револтирано реаговао и упитао:
„Да ли ви то тако код своје куће радите? Нико никад није обио малтер само са једног дела зида“.
Адвокати одбране су постављали питања о тржишној вредности куће. Од судског вештака су тражили да се изјасни да ли штета за поправку куће старе 30-40 година може да буде већа него што је тржишна вредност целе куће са окућницом. Вештак је одбио да се изјасни, а уместо њега одговорио је судија:
„Штета се утврђује на основу тога колико је потребно уложити да би се имовина вратила у пређашње, а не у тржишно стање. Не може да се угради греда стара 30 година, мора нова. Немојте да нам вређате интелигенцију“, рекао је судија Жугић.
Судски вештак грађевинске струке кога је тужилац ангажовао на процени вредности радова за кућу остао је при својим досадашњим налазима.
Следеће рочиште, на коме ће бити испитани вештаци електро и комисионе струке, заказано је за 1. јули.
ДЕЉАНИН ПОТВРДИЛА ДА СУ ИМ НУДИЛИ МИТО
Јела Дељанин потврдила да су им нудили мито да све „оде под тепих“.
„Долазио је некакав човек и нудио Милану новац да то ‘оде под тепих’. Милан је њега отерао“, сведочила је данас у суду Јела Дељанин.
Да подсетимо, Милан Јовановић је на претходном рочишту, у својству сведока, изјавио је да је, након што му је кућа изгорела, непозната особа дошла у кућу и понудила „безобразну цифру“ како би поступак против Симоновића био „стављен под тепих“.
ОПТУЖЕНИ ПРОМЕНИЛИ ИСКАЗЕ
Суђење оптуженима за паљење куће Милана Јовановића – бившем председнику општине Гроцка Драгољубу Симоновићу, бившем полицајцу из Гроцке Владимиру Михаиловићу, Игору Новаковићу и Александру Маринковићу, почело 9. априла прошле године.
Симоновић, који је оптужен да је подстрекивач паљења негирао да је учестовао у организовању, а пред судом је изјавио да се „апсолутно“ не осећа кривим и да не пристаје на накнаду штете Јовановићу.
Михаиловић и Новаковић променили су на суду раније исказе дате у полицији јер су, како су на вели, изречени „под присилом“ Управе криминалистичке полиције. Михаиловић је рекао да је измислио признање да му је Симоновић обећао 1.500 евра да заплаши новинара, а Новаковић да Симоновића не познаје.
За Маринковићем, који се сумњичи да је директан извршилац паљења куће новинара прошле године расписана је потерница. Судија Славко Жугић раздвојио је његов предмет у односу на остале осумњичене.
Према оптужници, Маринковић се сумњичи да је циглом разбио прозор гараже на кући Јовановића, запалио крпу и убацио отворену флашу са бензином.
Певачица Бојана Цветковић Шијачки признала је тужилаштву да је довезла Маринковића до места напада и склопила споразум о признању кривичног дела. Осуђена је на шест месеци кућног притвора и новчану казну од 50.000 динара.
Због паљења куће Милана Јовановића, између осталог, Репортери без граница су ове године спустили Србију за три места на листи слободе медија.
Тамара Спајић Цензоловка
