Приучене фризерке нам ваде крв и негују нас у болницама: Запањићете се кад сазнате ко све ради у здравственим установама Србије

Медицинску сестру која је школована за свој посао и уме да га ради, тражићемо свећом по Србији, јер беже одавде главом без обзира. Када Клинички центар Србије распише конкурс за 30-40 радних места, јави се њих седам, а остану две, јер већина убрзо оде у иностранство или да раде приватно. Ово је разлог зашто нама и нашој деци, ваде крв и дају ињекције, дојучерашње фризерке, козметичарке, спремачице, јер за диплому у приватној школи треба сачекати пола године и преквалификација је ту, у разговору за Нова.рс у очају причају здравствени радници из београдских болница, који су принуђени да лече пацијенте уз помоћ преквалификованог особља, у чијим је рукама сваки живот у озбиљном ризику.

Људима на власти у Србији, пуна су уста прича о новим болницама, скупоценој и савременој медицинској опреми и апаратима, а нико ни да зуцне о здравственим радницима, нарочито медицинским сестрама и техничарима, којих нема “ни за лека”.

“Сада у Министарству здравља говоре о могућој пренамени ковид болница у палијативне центре. Не знам где ће пронаћи кадар за те центре, јер је познато да људима на палијативи, који су у терминалној фази болести, треба медицинска нега током 24 сата, потребне су сестре да их хране, окрећу, купају, облаче, а сестара нема ни у постојећим установама”, прича за Нова.рс докторка из једне београдске болнице, која је замолила да остане анонимна.

Према речима медицинара, Универзитетски клинички центар Србије (УКЦС) је у таквом дефициту са медицинским сестрама, да на конкурсима траже и по 30 до 40 сестара, а јави се седам или осам.

“Од њих остану да раде можда две, јер све остале оду у иностранство или да раде приватно. Нико неће да ради за плату која износи нешто мало више од 60.000 динара, нити желе да буду на уговору који им продужавају на свака три месеца. Немају сталан посао, ни плате од којих могу нормално да живе. Жене које годинама раде као медицинске сестре, које су школоване за овај посао, су истрошене. Оне које су сад у новој згради УКЦС, у свакој смени која траје 12 сати, пређу невероватних 15 километара пешке, уздуж и попреко по спратовима и одељењима која обилазе. Бројале су колико метара пређу у једној смени, а с обзиром да их има далеко мање него што је предвиђено, морају да раде и на четири радна места, како би збринуле све оболеле. Добили смо онолики простор у новој згради, за који је неопходан пет пута већи кадар него што тамо имамо”, наглашава докторка.

Медицинске сестре које примају преко конкурса, најчешће су преквалификоване.

“Оне су бивше касирке, фризерке, козметичарке. Не умеју да дају ињекцију пацијенту, ни инфузију, ма ни да измере притисак. Добру, школовану сестру, тражићемо свећом по Србији. Мада, ово је највећи проблем у Београду, у великим установама. У Крушевцу и у Нишу, чујем да имају много сестара, али то су жене које тамо живе. Ако би их селили у Београд морао би да им се обезбеди смештај, за шта, наравно, нема новца. Они који су дошли у Боеград и овде раде за мање од 70.000, половину плате дају за кирију за стан, још део за рачуне и остане им нека цркавица за храну. Какав је то живот?”, питају се лекари.

Сви би данас да носе бели мантил, а да не морају да се школују.

“Међу медицинским сестрама у Србији, данас је највећи број оних које су до недавно биле фризерке, козметичарке, ма ко све није обукао бели мантил. Са друге стране, оне које заврше медицинску школу одлазе. Одраде приправнички стаж и беже главом без обзира. Неће да раде у Србији јер се у здравственом систему не поштују нормативи. Једна сестра ради на четири радна места, за мизерну плату у сменама од 12 сати. Предлагали смо Министарству здравља да одузму акредитације од приватних школа и да усвоје Правилник по коме свако ко конкурише за рад у болници или дому здравља, мора да положи тест, који наравно, не би прошли они који носе знање из трговачке или фризерске школе”, каже за Нова.рс Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије.

Здравствене установе експлоатишу и ово мало медицинских сестара што нам је остало.

“Подразумева се да треба да постоји пробни рад, али у установама експлоатишу медицинске сестре, техничаре, лаборанте. Ти људи годинама раде, а да не стекну право на стални радни однос. Они су несигруни и незадовољни, а то се онда преноси и на пацијенте, због чега сви ми, као друштво, много губимо”.

Немци више не траже ни искуство, критеријуме су максимално снизили, примају све медицинске сестре, али морају да имају завршену Медицинску школу, па све које вреде нам одоше, истиче она.

“Преквалификоване раднице у белим мантилима, међутим, посао могу да добију само у српским болницама, у којима влада стање очаја, јер нема ко други да ради. Њих у немачким установама не примају. У Србији не постоји здравствена установа у којој велики део сестара није преквалификован. То су све жене са комплексима, којима не треба новац, јер га имају из других извора. Њима је важно да обуку бели мантил и да могу да кажу да раде у болници. У приватним школама у року од пола године свако може добити диплому медицинске сестре. Наравно, нико не иде на та предавања, ни на праксу, нити ишта тамо науче. Највише је спремачица које су код нас у систему медицинских сестара. Оне купују дипломе у приватним школама, па прво неколико година чисте болницу, а онда се одједном појављују у белој униформи и пацијентима дају инфузију исто као и сестра која се годинама за то школовала. Ово је нажалост тема којом нико у Србији неће да се бави јер никога није брига. Те жене које су купиле дипломе, раде са оболелима, са децом, са хроничним болесницима, па ако се деси неки инцидент, ко ће све бити крив?”, пита Радица.

Наиме, један од главних разлога зашто пропадају конкурси у УКЦС за медицинске сестре и техничаре, је зато што се расписују искључиво за посао на одређено време, тачније на сраман уговор од три месеца, са изговором да је у питању “повећан обим посла”, иако у овој установи непрекидно има много посла и неопходан је сталан прилив особља.

Доказ за то је чињеница да се на велики број конкурса, који су расписани крајем фебруара и почетком марта ове године, у УКЦС – нико није јавио.

На Клиници за инфективне и тропске болести расписан је конкурс за три медицинске сестаре или техничара општег смера на одређено време “због привремено повећаног обима посла” у трајању до три месеца. Међутим, како стоји на сајту, “избор није извршен будући да није било довољно пријаљених кандидата”.

Иста је ситуација и на Клиници за алергологију и имунологију, где је расписан конкурс за једну сестру или техничара, опет на одређено време. Клиници за нефрологију УКЦС такође је била потребна једна медицинска сестара или техничар, на три месеца (за почетак), али ни та једна се није јавила.

Идентичан је случај и у Пејсмејкер центру, као и на Клиници за кардиологију, али и на Клиници за ОРЛ и МФХ, где нису успели да пронађу ниједну педијатријску медицинску сестру, ни техничара, који су и овде тражени само на “одређено време”, као да ће посла, након та прва три месеца, бити мање, а оболелих је, напротив, све више.

Цене преквалификација у појединим државним медицинским школама:

Школарина (по разреду) – 3300 дин.
Обнова године – 1100 дин.
Испит – теорија – 650 дин.
Испит – вежбе – 1000 дин.
Испит – теорија + вежбе – 1650 дин.
Час вежби (практична настава) – 120 дин.

Час припремне наставе (вежбе) за матурски испит – 120 дин.
Матурски испит – 2300 дин.
Приликом уписа пријем документације и прављење разлике предмета наплаћује се 1000 динара.

Напомена: У приватним школама ценовник није истакнут, а телефоном нису желели да нам саопште колико кошта школовање, тачније преквалификовање или диплома.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ана Марковић   нова