Оброке за пацијенте у Универзитетском клиничком центру Србије (УКЦС) од сада ће припремати кувари из “кетеринга” за венчања и рођендане, приватне фирме у Добановцима, а већ неколико година у овој установи раде спремачице које ангажује такође приватна агенција. Пре више година затворена је и болничка перионица веша, а посао прања поверен је, опет – приватницима. Сличан сценарио заступљен је у већини српских болница, које су приватне фирме, уз одобрење државе, узеле под своје.
Иако се припрема оброка за пацијенте, одржавање хигијене просторија, као и прање веша, али и обезбеђивање објеката, некад обављало у склопу сваке здравствене установе, данас су ови послови поверени приватницима. Приватне фирме плаћа држава, од новца пореских обавезника, тачније грађана, иако јавност углавном није упозната са ценама, ни са квалитетом ових услуга.
Прошле недеље у медијима је осванула вест да храна за пацијенте у УКЦС више неће стизати из централне кухиње, која је смештена у кругу ове установе, већ ће се оброци припремати у Добановцима, у кухињи која припада приватној фирми.
Све клинике УКЦС до сада је храном снабдевао Техничко-економски центар (ТЕЦ), али, по свему судећи, ова ћерка фирма Клиничког центра се гаси, а више од 200 људи остаће без посла.
Наиме, група пет фирми, како преноси Н1, добила је посао припреме хране за пацијенте у болницама и институтима широм Србије.
Радници у ТЕЦ кажу да их је о свему обавестио директор, и изнео понуду – да пређу да раде за “ПроШеф” из Добановаца, једну од пет фирми које су добиле овај посао.
Фирма “ПроШеф” која се бави припремом кетеринга за венчања, али и друге врсте прослава, сада ће спремати храну за пацијенте најосетљивијег здравственог стања.
Вредност овог посла је, према писању Н1, 5,6 милијарди динара без ПДВ-а, а дневна цена оброка износи око 2.114 динара. Запослени у ТЕЦ-у кажу да је то знатно скупље од њихових оброка, који су на дневном нивоу износили између 800 и 900 динара.
Ако је приватно не значи да је квалитетно
“Тренд аутсорсинга је био прилично популаран на Западу последњх 30 година. Међутим, показало се да у великом броју случајева унајмљивање приватних фирми и агенција не значи бољи квалитет услуге, напротив, па је тај тренд убрзо превазиђен. У случају сарадње са болницама, овај тип пословања морао би да буде транспарентан. Јавност треба да има увид у цене пре свега, јер се у супротном поставља питање могућег монополизованог посла државе са приватницима”, каже за Нова.рс економиста Дејан Шошкић, редовни професор на Економском факултету Универзитета у Београду.
Институција која из државног буџета плаћа приватнике, дужна је да објави колико таква сарадња кошта.
“Управни одбори тих установа треба да имају компаративну анализу, да одлуке о сарадњи не остану само на менаџмент структурама, како би се видело колико је то исплативо. Међутим, познато је да приватници увек гледају да раднике плате што мање, а самим тим је квалитет рада упитан. Људи који припремају храну за болнице морају бити обучени за то, као и они који чисте операционе сале, не може свако то да ради. Ипак, овакве поступке државе, увек ће похвалити Светска банка која подржава јачање приватног сектора, иако услуге углавном губе на квалитету”, наглашава Шошкић.
И болничку постељину перу приватници
Подсетимо, у оквиру ТЕЦ-а некада је радила и перионица веша, у којој се обављао посао прања за цео Клинички центар, а која је, према речима запослених, угашена у време претходног мандата министра Златибора Лончара.
Посао прања веша преузела је приватна фирма “Бела хармонија” из Старе Пазове, која је 2017. године отворена као „највећа индустријска перионица веша на Балкану“.
Ова фирма, према информацијама са њиховог званичног сајта, обавља послове прања веша и за Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, Клиничко-болнички центар „Звездара“, ГАК „Народни фронт“, Универзитетску дечју клинику „Тиршова“ и Општу болницу „Пожаревац“, као и за неке друге установе ван здравственог сектора.
Како је Нова.рс раније писала, због дефицита хигијеничара из наше земље, који је трајао годинама, Клинички центар Србије од прошле године ангажује приватне агенције које се баве одржавањем хигијене, а које запошљавају жене из Азије, претежно са Непала и Филипина. Ове жене сада чисте болесничке собе, амбуланте, лабораторије, ходнике, тоалете, операционе сале.
“Нас чистачица из Србије је мало, наше жене неће да раде за ниске плате. Тако смо и остали без спремачица, па сад чисте жене из Азије. Колегинице у Ургентном су са Непала и Филипина, за те две земље знам, а неке су можда и из других земаља. Њима овде све одговара и плата, која је као наша, и услови. Не жале се и не буне”, испричала је за Нова.рс једна од спремачица у УЦ УКЦ Србије.
Одржавање 86.000 квадрата
Уколико установа нема довољно хигијеничара, спремачица, постоји бојазан да се јаве бројне болничке инфекције и болести, а само Прва кула УКЦ Србије, простире се на 86.000 квадрата, прима 825 лежећих пацијената у 34 операционе сале, због чега је важно да они који одржавају хигијену, бројчано задовоље потребе болнице, али и да знају овај посао, који је специфичан.
“Те жене морају бити суперхероине, од њих се очекује да очисте и дезинфикују операционе сале, собе, тоалете, ходнике, то је заиста немогуће за једну особу. У недостатку сестара, често нам помогну жене које чисте, да преместимо пацијента или да нас дозову ако нисмо близу собе, ако смо у визити на другом крају спрата или одељења. Међутим, важно је да прођу посебне обуке за чишћење амбуланти и операционих сала, а нисам сигурна да такве обуке код приватника уопште постоје”, каже за Нова.рс докторка из УКЦС, која је замолила да остане анонимна.
Према Правилнику о одржавању здравствених установа, подови морају да се чисте минимум два пута дневно.
“Постељина пацијентима треба да се мења свакога дана или сваког другог, у зависности од симптома болести. Кревети за прегледе пацијената у амбулантама морају да се бришу и дезинфикују после сваког оболелог, иако леже на папиру, који се после употребе баца. Сад о свему брине приватна фирма, а ми у њихов систем рада немамо увид, што може бити ризично”, наглашава ова докторка.
Након сарадње са приватницима у области прања веша и чишћења просторија, лекари су с разлогом забринути за оброке које ће од сада добијати пацијенти из “кетеринг фирме”. Они морају имати одобрење стручњака за исхрану, а састојци оброка зависе од дијагнозе и стања оболелих.
Foto:Dragan Mujan/Nova.rs
Ана Марковић Нова
