Привредни суд у Београду недавно је донео међупресуду по којој су држава Србија, односно Министарство унутрашњих послова, у обавези да исплате одштету фирми “Искра”, чијих су 17 објеката 2016. године рушили фантоми у Савамали, открива Нова.рс. Пресудом је, међутим, одбијена тужба у делу против Миленијум тима, Београда на води и Града Београда и због тога ће се “Искра” жалити Апелационом суду.
Прошло је осам година откако су у изборној ноћи непознате особе са фантомкама багерима рушиле објекте у Савамали, где се гради Београд на води. Те ноћи грађанима који су били присутни непознати мушкарци ограничавали су кретање, везивали их, а полиција није одговарала на позиве угрожених особа. Рушења су настављена после изборне ноћи.
Због рушења у Херцеговачкој води се више спорова, а највећи је покренула фирма “Искра”, и то пред Привредним судом у Београду. Она је тужила “Миленијум тим”, Београд на води, Град Београд и МУП, односно Републику Србију и пред Судом затражила да (солидарно) исплате одштету од 530,4 милиона динара или око 4,5 милиона евра.
После вишегодишњег суђења првостепени поступак је окончан, а њиме су одбијене тужбе против Миленијум тима, Београда на води и Града Београда. Међутим, донета је међупресуда у којој пише да постоји основ потраживања тужиоца Искра ДОО Београд према Републици Србији, односно Министарству унутрашњих послова. На то је држава уложила жалбу.
Адвокатица Ана Матић, која заступа Искру, каже за Нова.рс да то значи да је држава одговорна за штету уколико међупресуда у том делу постане правоснажна, а жалба државе се одбије.
“Колика ће висина штете бити, утврдиће се у накнадном вештачењу. Наставиће се суђење са вештачењем и тако ће утврдити висину штете”, наводи наша саговорница.
Матић додаје да ће и адвокати Искре уложити жалбу у року од 15 дана, јер су тек добили пресуду, која је иначе донета 28. јуна ове године. Она каже да је већ једна таква пресуда била оборена на Привредном апелационом суду.
“Нису били јасни разлози зашто се преосталих троје одбијају”, наводи адвокатица Искре.
У самој пресуди, у коју је Нова.рс имала увид, наводи се да се не може искључити одговорност државе за штету, чак и независно од правоснажне пресуде којом је полицијски службеник Горан Стаменковић правоснажно осуђен за несавестан рад у служби.
У њој пише да је МУП сходно Закону о полицији одговоран “за остваривање безбедности, за организацију рада својих полицијских станица/испостава и да у организованим испоставама врши полицијску делатност која подразумева и превенцију до вршења кривичних дела и заштиту лица и имовине”.
„За 2 сата рушења без иједне полицијске мере“
“Нема доказа да је у у ноћи 24/25. јун 2016. МУП као орган за чији законити рад одговара тужена (држава) предузео мере које је било дужан према Закону о полицији и подпрописима. Изостанак превентивног деловања на сектору, као и ма какве полицијске заштите, на локацији на којој је најмање 20 НН лица са фантомкама и радном механизацијом порушило већи број објеката, ограничило кретање радницима на обезбеђењу, угрозило личну и имовинску безбедност, не може се подвести ни под један основ који би искључио одговорност тужене, која у периоду дужем од два сата (колико је трајало рушење) није предузела нити једну полицијску меру…”, пише између осталог у пресуди Привредног суда.
Иначе, фирма Искра је тражила накнаду штете за 17 порушених објеката (око 1.330 квадрата), као и за земљиште испод објеката и за редовну употребу у површини од око 14 ари, све на адреси Херцеговачка 4-6. Како истиче, сви порушени објекти су изграђени 50-тих и 60-тих година, а на том месту је друштвено предузеће “Искра” годинама обављало делатност трговине угљем и другим огревом.
Како нам је раније рекла адвокатица Матић, део објеката је имао грађевинске и употребне дозволе издате 60-тих година прошлог века, а један део је на дан рушења био у поступку озакоњења.
“Искра доо је 2010. године продата садашњим власницима у стечају као правно лице, од стране Привредног суда у Београду и стечајног управника. Објекти су се издавали у закуп за различите делатности, као што су јавно царинско складиште, ресторан, продавница, књиговодствене агенције…, а један број објеката је користио сам власник. У објектима се у тренутку рушења налазила и комплетна пословна документација, канцеларијски намештај, опрема за обављање делатности и слично”, навела је она.
Foto:N1
Наташа Латковић Нова
