“Све је ново, лепо и дивно, али ја сам покисао као миш”, коментар је једног путника који најбоље осликава шта грађанима доноси нова главна аутобуска станица на Новом Београду. Киша већ првог дана рада показала је све недостатке овог иначе лепог и модерног здања. Уколико сте негде пошли из Београда, могло вам се десити да покиснете док стигнете до аутобуса, али ако сте стигли у Београда, нема тог кишобрана који је могао да вас спасе да не будете мокри до голе коже. И тада вам ни лепа станица ни услужно особље нису утеха.
Као и многе ствари у Србији, и у овој причи иза лепе фасаде и осмеха врло брзо су се појавили први проблеми и открили још један, по свему судећи, половично урађен посао.
Пошто права зграда Београдске аутобуске станице (БАС) тек треба да буде изграђена, путник који је данас одлучио да из Београда отпутује негде аутобусом, прво се сусреће са тзв. привременим објектом.
Сређен и наткривен прилаз, украшен жардињерама и зеленом травом, испред модерног улаза на станицу делује обећавајуће. Без обзира што јој је рок, бар према најавама градских власти орочен на две године, када би требало да буде готова права и ова станична зграда изгледа врло лепо и модерно.
У средини великог објекта налази се 13 шалтера, за сваким седи службеник, па је куповина карата бар овог првог дана у преподневним сатима протекла без већих гужви. Мада је у објекту постављено и неколико аутомата за куповину карата, они према ономе што је видела екипа Нова.рс првог дана нису били у употреби.
Поред шалтера, врло пространа чекаоница, пуна путника. Већина њих одушевљена оним што види. На дохват руке су им добро опремљена пекара, омањи киоск, кафић, мењачница, чисти и модерни тоалети, станична гардероба.
Љиљана Симовић стигла је са одмора из Француске у Београд претходних дана, па данас путује у Врњачку Бању. Станица јој се свиђа, а особље јој помаже да се снађе.
Њено одушевљење дели њена имењакиња Лијљана Велимировић из Котора, која 30 година живи у Београду. Путује редовно аутобусом у Црну Гору и сада је дошла да се распита за поласке.
“Чисто лепо урађено, услужно особље, које је ту да вам каже где треба да идете”, истиче.
Милан је допутовао из Зајечара, па иде даље за Сомбор да посети родбину. Имао је среће да је стигао између два пљуска, па није много покисао.
“Све је ново, два пута је већа станица, нешто што је Београду било потребно… Делује светски, радници на станици су нас упутили лепо, а и ја сам се информисао”, преноси прве утиске.
Међутим, мало касније за њим са долазног перона у станичну зграду улази Савка Будисављевић. Стигла је из Смедерева, па наставља за Загреб.
“Станица ко станица је супер, али је проблем доћи са долазног перона до станице. Около наоколо, већи део пута по овој киши није покривен. То се мора што пре решити. Ја сам жена у годинама, мало теже ходам, једва сам дошла до овде”, препричава.
Трагом госпође Савке излазимо из зграде као перонима. Први до станичне зграде је део на ком пише да је за туристички саобраћај, на ком нема никога. Затим иду долази периони за међународни и међуградски саобраћај.
Било да сте кренули у Париз или у Велику Плану, по овако кишовитном дану, велика вероватноћа је да ћете мало покиснути док из удобне станичне зграде стигнете до свог перона. Сами перони су наткривени, али је део пута до њих отворен.
Међутим, сигурно сте у предности у односу на онога ко иде ка делу за приградски саобраћај где, рецимо, стаје аутобус за Лазаревац, јер он има да пређа добар део дуз скоро 35 перона, који уопште није наткривен. Модерна ограда, љубазно станично особље вас усмерава где треба да идете, али киша лије, а на вашем путу нигде надстрешнице.
Тек иза дела за приградски саобраћај налази се долазни перион, који је такође наткривен, али путницима пристиглим у Београд када виде пут који треба да пређу до станичне зграде и прве надстрешнице уопште није до приче.
“Немојте ништа да ме питате. Лепо је, ново је, али мени то ништа не значи кад видим колико треба да пређем до главне зграде”, одмахује путница из аутобуса који је тек стигао из Чачка.
Пристиглим путницима прилази станично особље да их упути уколико им је нешто потребно. Запослени у БАС су питање информисања путника пристиглих на станицу схватили озбиљно, па су за ту прилику штампани и пригодни проспекти са мапом дела града на ком је станица и прегледом градских аутобуса и трамваја, који воде са станице ка кључним тачкама у граду.
Тако се ономе ко иде до Клиничког центра Србије или ПИО Фонда саветује да користи трамвај 9 до Немањине улице и Трга Славија, док је онима који иду рецимо на ВМА предложено да се возе градским аутобусом 94.
Да је и запосленима у самој станици, долазак до ње велики проблем посведочила нам је и Марија Комановић, коју срећемо по самом одласку са станице. Ради за једног приватног превозника и хвали услове на новој станици.
“Изгледа фино, лепо је све распоређено.Тешко је доћи до овде и тај део је непрактичан, а остало је све врло лепо и коректно”; истиче Марија.
С обзиром колико већ становници Београда, али и његови гости ишечекују нову аутобуску сатницу, изгледа да је посао и даље урађен половично, мада су рокови више пута пробијани.
Подсетимо, још 2017. године тадашњи министар финансија Синиша Мали најавио је да би требало да буде отворена две године од почетка радова, односно крај 2019. Године. Затим су рокови померани на 2020, па 2021, на крају за почетак ове године, па мај, да би била отворена последних дана септембра 2024. Мада још није завршена. Расли су и трошкови њене изградње, па се на почетку причало о неких 20 до 25 милиона евра, док је сада процена да ће све коштати вероватно око 50 милиона евр
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Јелена Булајић НОва
