Произвођачи млека у Србији рекли су да је стање у том сектору неиздрживо, јер се повећавају губици због његове ниске откупне цене и поскупљења сточне хране, па се краве распродају, због чега пада производња, па од септембра треба очекивати несташицу тог прехрамбеног производа.
Власник фарме крава у селу Скореновац у општини Ковин Дејан Трајковић рекао је да су резервоари млекара празни и да ће се несташица млека осећати већ од наредног месеца. Млека нема јер су мање фарме погашене, а остале су само оне средње и велике које не могу лако да се затворе због огромних средстава која су уложена у опрему“, рекао је Трајковић за Бету.
Додао је да проблем са ниском откупном ценом млека траје већ две-три године и да и сам размишља да после 20 година стави катанац на фарму од 340 грла, од чега је 180 крава за мужу.
Ниска откупна цена млека је, како је рекао, крива што је данас у Србији свега око 180.000 крава за мужу, а да их је пре шест-седам година било од 450.000 до 500.000.
„За несташицу млека ће бити крива држава и највећа млекара ‘Имлек’ која је покуповла десетак највећих млекара у Србији и понашала се како је хтела, није повећавала цену млека, већ га је и увозила, а сада нема одакле, па ‘јури’ за млеком, повећавајући цену за динар-два јер јој се откуп више него преполовио“, рекао је Трајковић.
Он је рекао да је престао да испоручије млеко Имлеку пре петнаестак година и да га сада продаје млекари Границе за 56 динара по литру. „Сена ћу имати за пола године, а после не знам шта ћу, немам новац да га купим, а нећу имати ни од кога јер га, због катастрофалне суше, нема“, рекао је Трајковић.
Реална произвођачка цена млека требало би да буде око 120 динара
Истакао је да би, због астрономских цена сточне хране због суше, реална произвођачка цена млека требало да буде око 120 динара, па ни субвенције за млеко од 15 динара по литру, које је држава недавно обећала за један квартал, после протеста пољопривредника, неће помоћи да се смање губици у производњи.
Власница фарме крава у Накову код Кикинде Оливера Латиновић рекла је да је огроман новац уложила у опрему и роботизацију у производњи млека и да губитак на том производу покрива захваљујући томе што храну производи на сопственом имању, па уместо да је прода користи је за исхрану музних крава.
„Месечни трпошак за исхрану 100 музних крава је око три милиона динара, а за млеко добијам два, јер је литар од 30 до 60 динара, зависно од млекаре. Уместо да продам ратарске производе усмеравам их у млекарство и тако покривам губитак на тој производњи“, рекла је Латиновић.
Произвођачи млека су, према њеним речима, већ дуго ‘испод воде’ и не могу да дођу до даха.
„Више ни банке неће да нам одобре кредите јер су нас сврстали у ризичну категорију“, рекла је Латиновић.
Додала је да је тежак положај произвођача млека „докрајчила“ суша и да је ове године дупло већу површину под кукурузом морала да одвоји за спремање силажне хране, али да је и поред тога неквалитетна јер нема зрна, већ је стабљика празна.
Кланична индустрија је, према њеним речима, ових дана самњила потражњу за товним биковима јер се, због тешке ситуације, распродају краве које су јефтиније.
Произвођачи млека су више пута тражили помоћ државе како би натерали највеће млекаре да повећају откупну цену млека која је већ неколико године у просеку око четрдесетак динара и нижа је од цене флаширане воде за пиће, предлажући разне мере, а једна од њих је била да се израчуна и пропише минимална произвиођачка цена млека коју млекаре морају да плате, али се држава позивала на принципе тржишне привреде и противзаконитог мешања у бизнис.
Србија је пре око два месеца морала да увезе млеко у праху да би обезбедила залихе хране због страха од ескалације рата у Украјини.
