Суша и поскупљење сточне хране у Србији присиљавају сточаре да гасе фарме свиња, па ће цена меса у малопродаји расти, упркос томе што га индустрија увози за прерађевине, а велики инострани трговачки ланци и готове месне производе, рекли су произвођачи за Бету.
Власник фарме товљеника у Лаћарку код Сремске Митровице Бора Шуљманац рекао је да у тој грани пољопривреде никад није било горе и да зараде нема или је минимална, иако расту цене меса у малопродаји.
Да би спречила поскупљење, држава је крајем прошле године замрзла цену свињског бута на максимално 650 динара по килограму.
„Годишње утовим око 5.000 свиња и једва покријем трошкове исхране, а ни то не бих успео да се не бавим и ратарством и производим житарице због чега не купујем скупу храну, али је зарада, опет нула“, рекао је Шуљманац.
Додао је да је килограм живе ваге товљеника од 190 до 210 динара и да се месо, чим цена мало порасте, увози и смањује тражња и тада појефтини жива стока.
Он је рекао да су некада поизвођачи и кланичари делили зараду од продаје меса, а да сада кланичари легално присвајају зараду и произвођача, дижући малопродајне цене и уцењујући производјаче откупним ценама.
„Чим мало порасте откупна цена свиња кланичари увезу месо и натерају произвођаче да спусте продајне цене и због тога месо не поскупљује, у складу са поскупљењем хране, горива, ветеринарских услуга, а последица таквог стања на тржишту је да се уништава домаће свињарство и убрзано смањује сточни фонд“, рекао је Шуљманац.
Оценио је да се око 40 одсто меса за домаће потребе увезе, да га увозе чак и велике индустрије меса које више у својим погонима, као раније, не закољу ни једну свињу. Домаћа производња, како је рекао, задовољава тек 60 одсто потрошње.
Додао је да је он трећа генерација у породици која се бави свињарством и да му је тешко да угаси производњу, упркос бројним проблемима.
Шуљманац је рекао да му држава за премије за последњих годину дана дугује око пет милиона динара и да је то за неког, ко не познаје стање у пољопривреди, значајан новац, али када се има у виду да две гуме за трактор коштају 400.000 динара, а приколица за одвоз стањака од 25.000 до 30.000 евра, јасније је колика је то помоћ.
За тај новац на његовој фарми може да се, према његовим речима, обезбеди само сојина сачма за два месеца, што је само једна од компоненти за исхрану стоке.
Председник Сабора произвођача агропривреде Србије (СПАС) Зоран Милићевић рекао је да ће ових дана сточари, ратари, произвођачи млека и представници осталих грана пољопривреде одржати састанак на коме ће указати на бројне проблеме у пољопривреди.
А проблеми су, како је рекао, од неконтролисаног увоза меса и живе стоке, опасности од извоза житарица и њиховог поскупљења на домаћем тржишту, до компликација због ограниченог точења горива до 60 литара у канистере, само на пумпама Нафтне индустрије Србије.
„Због огромног увоза меса откупна цена товљеника у Србији је од 190 до 210 динара, а 212. године откупна цена је била 240 динара, килограм концентрата 20 динара, а сада је више од 40 динара. Произвођачима свиња који купују храну не исплати се више та производња и затварају се и велике фарме у околини Краљева“, рекао је Милићевић.
Он је казао да је због превелике суше изгорела и трава и да у мају сточари нису могли да напасају стоку што није запамћено у скоријој историји.
Сувласник компаније „Матијевић“ Бојан Матијевић оценио је да домаћу производњу свиња највише уништава увоз готових производа преко трговачких ланаца.
Смањење домаће производње ће, према неговим речима утицати на раст цена у малопродаји иако је потрошња меса по глави становника последњих годину-две дана опала око 20 одсто.
„Месо, свињско, пилеће и јунеће је у последњих годину дана у малопродаји поскупело 30 одсто, упркос паду потрошње. Потрошачи су смањили куповину јер им је пала куповна моћ пошто плате нису порасле 30 одсто“, рекао је Матијевић.
Додао је да ни кланичари немају велику зараду јер су притиснути великим бројем дажбина, од накнада за фирмарине до плата запослених.
„Тешко је пословати, а није лако ни угасити производњу и дати отказ радницима јер у нашој компнији у месној индустрији ради 1.800 људи“, рекао је Матијевић.
