Након вишемесечних штрајкова, протеста, обустава настава, просветари у Србији опет су, како кажу – преварени. Захтеви које су доставили Влади још почетком ове године, до данас нису испуњени и све је више оних који су са руководећих функција подржали штрајк, а које протеклих недеља Влада смењује, због чега просветари најављују побуне, већ од средине септембра.
Са почетком нове школске године, стижу и нове турбуленције у редовима просветних радника.
Иако је део, како кажу, уплашен сменама, отказима и притисцима које у последњих неколико недеља власт интензивно спроводи, већина их је ипак бесна и ослобођена страха.
“Људи су незадовољни, ове смене које се дешавају и додатни притисци на нас просветне раднике, само су изазвали још већи бес. Преварени смо по ко зна који пут и овако заиста више не може! Очекујем да ћемо од средине септембра кренути у штрајк јер власт није испунила захтеве које је потписала. Могуће је да ће део основних и средњих школа само прве недеље радити регуларно, тако да очекујемо немирну јесен”, каже за Нова.рс Данило Глигорић, члан Републичког одбора Синдиката радника у просвети Србије.
Осим смена директора школа који су подржали штрајк и протесте, Влада избегава састанке са просветарима, који су неопходни како би се испунио један оод најважнијих захтева – плате.
“У јануару смо потписали и договорили изједначавање плата. План је био да током године имамо састанке на којима ћемо даље изједначавати плате просветара са просечном у Републици, али тих састанака није било. Влада нас избегава. Тражимо састанак већ два месеца, али се они не одазивају. Сад више и не можемо да изједначимо примања јер је повећана минимална цена рада на нивоу Републике. Опет ћемо заостајати за просечном платом као и прошле године, нећемо достићи ту просечну за коју смо се толико борили”, објашњава Глигорић.
„Ослобођени страха“
Иако плата није једини захтев који није испуњен, она је, истиче он, највидљивија, али разлога за побуну има много.
“Највише се прича о платама, али проблем у школама је и безбедност запослених и деце, потом администрација. Тражили смо да се она преиспита јер узима много више времена него рад са децом. Потом смо захтевали да се смањи број ученика по одељењима јер имамо препуне учионице. Немогуће је држати наставу са 40 ученика. За нешто од тога изборили смо се, али само на папиру, не у пракси. Људи су страшно незадовољни, а ове смене, откази, малтретирања, која сад трпимо су само доливање уља на ватру. Најгоре је то што су нас преварили, преко тога нећемо прећи. Већини људи је свега преко главе, а наш штрајк прошле године показао је да смо се ослободили страха”, наглашава наш саговорник.
О штрајку који ће највероватније кренути средином септембра, каже да још нема детаље.
“Увек се прво поставе захтеви, а ми смо их већ поставили. Ако их не испуне, појачавамо притисак. Идемо на 30 минута наставе, па ако Влада опет не реагује онда организујемо повремене протесте. Ако ни на то не одговоре, долази до генералног штрајка и обуставе наставе. Ми смо направили грешку почетком ове године и изгубили смо штрајк. Послали смо тада питања чланству да ли су за то да друго полугодиште крене са потпуном обуставом наставе док се не испуне захтеви и добили смо већински негативан одовор, иако је велики део људи био за. Тако је дошло до поделе, а захтеви нису испуњени. Свакако неће бити штрајкова 1. септембра. Пустићемо прваке да нормално крену у школу, али до средине месеца тензије ће порасти”, упозорава Глигорић.
„Туку нам ученике, а хоће нормалну школску годину“
У Независном синдикату просветних радника такође кажу да ће ова школска година почети турбулентно.
“Ништа од захтева није испуњено! Дигли смо руке од ове власти, да ће било шта да испуни. Сад је акценат борбе на томе да доведемо нове људе да бисмо имали са ким уопште да разговарамо. Почетком ове школске године биће локалних пожара који ће букнути због репресије коју сада спроводи систем. Биће сигурно обуставе наставе у средњим школама, а ми ћемо учинити све да будемо на сваком месту где се протестује и да пружимо подршку, као данас испред Пете. Неговаћемо те ватре које горе све док не дође до промена”, каже за Нова.рс Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије.
Школска година, истиче он, не може почети – нормално.
“Тешко да школска година може да почне регуларно у држави у којој батињању ученике, хапсе децу и у којој је безбедност свакога од нас упитна. У таквом друштву ниједна школска година не може бити нормална. Неће бити штрајкова само форме ради, тога смо се нагледали, а нигде нас нису довели. Проблем је у томе што су просветари у борби коју су водили остали усамљени. Ово што сада гледамо је одмазда према онима који су показали храброст, жељу и вољу за променама. Очекујемо да убудуће добијемо подршку шире заједнице, јер ово није битка само за школе, ученике и родитеље, већ за цело друштво. Све делатности треба да учествују”, наглашава Кокот.
Договор на папиру
Подсећамо да су пре годину дана, тачније када је у септембру 2024. почела школска година, репрезентативни просветни синдикати ушли у штрајк, захтевајући веће плате. Они су тада тражили да се од јануара 2025. почетна плата наставника изједначи са просечном платом у Републици Србији. Влада је одговорила изменом прописа о обрачуну зараде, по којима ће, како су тврдили, захтев бити испуњен у октобру 2025. године.
Међутим постигнутим споразумом нису били задовољни сви просветни радници.
Велики број њих, из тог разлога, од почетка другог полугодишта нису држали нормално наставу, већ су тражили другачији договор са државом.
Када се 1. новембра у Новом Саду обрушила надстрешница за Железничкој станици, усмртивши 16 људи, у Србији је кренуо нови талас протеста, које су предводили студенти, а којима су се убрзо придружили и просветни радници, подржавајући студентске захтеве.
Потом су се протестима придружили и ученици појединих средњих школа, који су блокирали образовне установе. Због обуставе наставе и подршке запосленима, у протеклих неколико недеља, Влада смењује директоре бројних школа широм Србије. Истовремено представници власти избегавају састанке са просветарима по питању испуњења њихових захтева, пре свега, плата, али и услова рада, који су и даље непромењени.
Protest prosvetnih radnika Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs
Ана Марковић Нова
