Сва четири репрезентативна синдиката у просвети, одлучила су да после неуспешних вишемесечних преговора са надлежнима у Влади Србије, изађу на улицу. Протест је заказан за уторак 26. септембар у 12 сати испред Скупштине Србије. Међутим, у самој завршници припрема за протест, синдикати су добили позив из Владе да се састану у понедељак и још једном преговарају. Представници синдиката за Нова.рс кажу да ће отићи на тај састанак, али да од протеста не одустају и да ће он свакако бити одржан у термину у ком је и најављен.
Репрезентативни синдикати у просвети искристалисали су и формулисали три јасна захтева, која су, како тврде за наш портал, већ била “на столу у Влади Србије”, али су их надлежни “одбили и игнорисали”.
Синдикати траже да плате просветних радника буду на нивоу просечне републичке зараде, затим да се повећа додатак за разредно старешинство од седам до 10 процената, а трећи захтев је смањење обимне администрације коју води наставно особље.
Наши саговорници истичу да су сва три захтева “изузетно оправдана”, а поготово, како кажу, трећи, чије је испуњавање у општем интересу и деце и наставника.
Напомињу да су учитељи и наставници затрпани преобимном администрацијом коју воде за сваког ученика, као и да су у обавези да посао раде двоструко – прво у електронском дневнику, а потом то исто и на папиру.
У образложењу овог захтева, које су између осталог доставили надлежнима, навели су да би време које потроше на администрацију, могли да искористе за рад са децом, али кажу, да нису наишли на потпуно разумевање.
Ова три захтева, поново ће у уторак предати надлежнима у Влади Србије, с циљем да се изборе “за квалитетно образовање у Србији”, што је уједно и назив протеста.
“Шта је лоше у томе што се боримо за свој статус?”
Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић, подсећа да се синдикати у просвети још од догађаја у Трстенику залажу и траже да се запосленима у школама омогући безбедна радна атмосфера.
Истиче и да је “највећа бољка” што девет месеци од тог догађаја преговарају са Владом Србије, без икаквог успеха.
“Све ово што тражимо, то је резултат онога на чему радимо од прошле године и што није уродило плодом. Тражимо конкретне ствари. Да се поправи наш статус, а статус професије зависи од материјалног и од професионалног положаја. Нама су урушена оба статуса и не видим ништа лоше у томе што се боримо за свој положај. Неко ће рећи – ево, просветари опет траже веће плате. Па, наше плате су најниже у целом региону и у целој Европи. Просветни радници у свим земљама бивше Југославије имају плате које су изнад републичког просека и веће су од наших плата. Ми само тражимо зараде које су адекватне и егал са осталим јавним службама”, категорична је Илић.
Она је направила поређење и рекла да администртивни радници у јавним службама имају веће плате од просветних радника.
“Професор почетник има 76 .000 динара, а просечна републичка плата је 86.000. Не може администрација у јавним службама да има већу плату од професора. Ми имамо 80 одсто људи који су завршили факултете и мастер. Шта је лоше у томе што тражимо да нам плате буду на нивоу републичког просека?”, подвукла је председница Синдиката образовања Србије.
“Разредно старешинство дође као казна”
Милорад Антић председник Форума средњих стручних школа, уједнио и члан владине Радне групе за основно и средње образовање, за Нова.рс каже да су током преговора, на све изнете захтеве о повећању зарада и додатка за разредно старешинство, добијали одговор – “нема пара”.
Он сматра да је повећање додатка једна од кључних ствари за “поправљање ситуације у образовању”.
“Тај разредни старешина мора да буде и професор и психолог и социјални радник. Он има стално отворену линију са децом и родитељима. Најбитнији човек у образовању је разредни старешина. Он је први који треба да примети неко насиље и да реагује. Сада за тај посао има додатак од четири одсто. Ми смо тражили да се повећа на седам до 10 посто. У новцу, то је врло мала разлика, али је ипак стимулација да неко цени његов рад. Сада додатак износи од 2.500 до 3.000 динара, а са повећањем би требало да буде нешто преко 4.000. Али, рекли су нам да нема пара. Сада је то казна, људи избегавају да узимају одељења, то је Танталова мука”, револтиран је Антић због одбијања повећања додатка.
И он истиче да су захтеви синдиката искључиво усмерени ка стварању квалитетног образовања, а да је досадашње игнорисање надлежних, како каже, очигледно непоштовање човека који даје допринос друштву, тако што васпитава и образује децу.
“Вођење дупле админстрације одузима драгоцено време”
Синдикати захтевају и да се просветни радници растерете када је у питању вођење администрације о ученицима.
Портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије Весна Јеротијевић указује да постоји велики део администрације коју “воде дупло”, односно да све што унесу у електронски дневнику, потом морају да раде и на папиру.
Она за Нова.рс каже да је стање у просвети “алармантно и да више нема чекања”.
“Изнели смо конкретне предлоге да се из електронског дневника повуку сви подаци, сва документа, сва сведочанства, све оцене, све што може да се пренесе из електронског дневника да се одштампа и да се више не пише ручно. Да се смањи папирологија у смислу вођења педагошке свеске и портфолија. Све то тражимо да бисмо имали више времена да се бавимо наставом, ученицима, емпатијом и свим оним што нам министарство у смерницама предлаже”, каже Јеротијевић, уз оцену да су све промене које је донело министарство “само козметичке” и да се њима не постиже суштина образовног и васпитног рада.
Наши саговорници кажу да Влада Србије и Министарство просвете усвајају и доносе правилнике и уредбе без консултација са синдикатама, па подсећају да су недавно из медија сазнали за корекцију коефицијената за ненаставно особље.
Тиме је, објашњавају они, практично изједначена зарада физичким и административним радницима, па сада благајник у школи, има плату која је за 320 динара већа од плате теткице или домара.
Репрезентативни синдикати у својој званичној најави протеста позвају родитеље, целокупну академску заједницу и ширу јавност да им се придруже, наводећи да ово није само „борба за веће плате“, већ првенствено за квалитетније образовање и перспективу деце
Protest prosvetnih radnika Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Александра Петровић Нова
