“Ово није политички скуп, нити је ово скуп прозив Кинеза. Зрењанин 17 година нема водовод, а унутар кинеског постројења се гради водовод за потребе фабрике. У овом моменту Зрењанинци не раде ту, већ Кинези, ми од овога немамо ништа, а бојим се да нећемо ни имати ништа осим штете. Да ли је 900 радних места вредно свега овога?”, рекла је повереница Народне странке из Зрењанина, Наташа Велемир. Саша Војновић, активиста из Зрењанина рекао је да су грађани Србије “сведоци ужаса”.
“Овај град је цветао у Османском царству, Аустроугарској, Краљевини Југославији, Југославији … а сада смо пропали, мртви. Најтраженија роба у Зрењанину су седативе и антидепресиви. Људи не виде излаз. Ово је хорор кинеске спољне политике. Пијемо отровну воду деценијама, а сада ћемо добијати и рак плућа”, рекао је Војновић. Зрењанинце је подржао и Момчило Алимпић из Лознице, из покрета “Заштитимо Јадар”.
“Ми већ годинама се боримо против Рио Тинта и натерали смо их да нас поштују и чују. Свака студија је рекла “не руднику литијума” и сигуран сам да су исто рекле и овде, јер у Србији још увек има поштених професора и стручњака. Морате вршити притисак, јер сви трагови воде до Владе Србије и председниа републике. Срнија ће постати туристичка организациај за хорор туризам”, рекао је Амлимпић, напомињући да се грађани не смеју обесхрабрити. Припадник покрета “Двери” Ненад Грозданић истакао је да су еколошки проблем широм Србије “последица политичког понашања”, а многи говорници су Линглонг назвали “фабриком отрова”.
Говорници су затим позвали окупљене да сви сликају спорну фабфику, алудирајући на инцидент када су припадници обезбеђенај фабрике спречили новинаре да снимају ово постројење. Такође, активисти су најавили одлазак и до оближњег Перлеза, где ће се сутра такође одржати протест испред кинеске фабрике која већ годинама трује реку Бегеј.
На протесном скупу испред Линглонга у Зрењанину, учествовао је и покрет „Ослобођење“ Млађана Ђорђевића, који раније ове недеље позвао политичке организације да се заједно окупе испред градилишта кинеског инвеститора.
Ана Лалић Нова
