Почетна » Протести су утихли, нису пропали

Протести су утихли, нису пропали

од admin
0 коментар

Фракције настале из скорашњих масовних демонстрација на улицама – „Протест против диктатуре“, „Седам захтева“ и „Културом против диктатуре“…

… сагласне су, након разилажења и организовања акција независно једна од других, да су свакодневне шетње и изражавање бунта на улицама превише амбициозан циљ за актуелне прилике, односно да би такав вид борбе требало заменити реалнијим – периодичним акцијама са конкретним поводима.

Разлоге за „пропаст протеста“, како се то обично оцењује у јавности, виде на другачији начин, али суштински се слажу око тога да протести нису пропали већ да ће само променити форму. Изражавајући жаљење што је до разлаза дошло, организатори све три групе настале из „Протеста против диктатуре“ оцењују за Данас да су циљеви али и начин вођења протеста оно што их је издвојило из базичне групе која је извела у неколико наврата неколико десетина људи на улице.

– Тим ‘Против диктатуре’ је након темељног промишљања одлучио да се са свакодневним шетњама стане и да убудуће протесте организује периодично, не због малог броја људи на улицама, јер верујемо да је сваки појединац битан, већ због тога што сматрамо да и даље ниво политичке освешћености, критичке свести и истинске жеље за променом на веома ниском нивоу, и да у друштву свеопште друштвено-политичке апатије и незаинтересованости за „диктаторе“ наших судбина, протест не можемо наставити свакодневно. Смањење броја људи на улицама не видимо као еквивалент нашег неуспеха, јер у нашем тиму преовлађује атмосфера борбености и истрајности, те и „сваки неуспех“ видимо као корак ка успеху. Због тога у наредном периоду мењамо тактику, где ћемо у паузи између протеста организовати акције којима желимо да овакво стање свести у народу мењамо и из недеље у недељу утичемо на распламсавање поновног жара за променама и буђењем у јавном мњењу – истиче у изјави за Данас Јелена Анасоновић испред групе „Против диктатуре“.

Она изражава жаљење што су неки наши чланови одлучили да се одвоје због немогућности стопостотног испуњења жеља свих страна.

– Свесни смо и не негирамо постојање социоекономских проблема у друштву, напротив, сматрамо да су они битни одраз тренутне политичке ситуације. Али, да бисмо мењали социјалне или економске проблеме у друштву, неопходно је утаначити основна правила комуникације. А наше друштво комуницира са влашћу једносмерно, махом слепо усвајајући сервиране информације преко медија, па се принципи транспарентности и слободе медија који су круцијални за нормално функционисање свих сфера друштва доводе у питање, јер се чињенице дозирају, по потреби и жељи функционера. Због тога мислимо да је потребно одредити логичан след решавања проблема, како бисмо системске пропусте решавали темељно, јер тиме подижемо ниво демократичности и стварамо такво окружење где ће се глас народа чути и вредновати и где нећемо дозволити усвајање закона који нису у складу са потребама друштва – напомиње саговорница Данаса.

Јелена Богдановић испред „Седам захтева“ оцењује за Данас да је „јако незахвално одговорити на таква питања зашто су протести „пропали“, јер су, како каже, виђења циљева и исхода протеста различита међу људима.

– Не бих могла да кажем да су протести као такви пропали, већ су просто утихли, јер људи не виде сврху даљег шетања без конкретних помака. Притом већина људи мора и да ради, брине се о породици, студијама, функционише у друштву, што аутоматски значи мањак времена да излази свакодневно на улицу. Могу некако да кажем да је цела ситуација по питању протеста у другој фази – конкретнијег повезивања између људи на нивоу земље, даљих промишљања и разматрања о свим проблемима који су људе првобитно извели на улицу и конкретизације и вербализације оног ста људи желе, а то је у крајњој инстанци – да живе боље – напомиње саговорница Данаса.

Према речима Косте Ђорђевића, који је за Данас дао изјаву у име групације „Културом против диктатуре“, разлоге за пропаст протеста требало би тражити у чињеници да су политичари „умешали своје прсте“.

– Видели сте на протестима ‘Други круг’ Вука Јеремића, онда ‘Маркс21’, као и многе друге учеснике који су хтели сарадњу са опозиционим странкама. Ми то нисмо хтели, јер желимо да мењамо систем а не да доведемо опозицију на власт – истиче Ђорђевић за наш лист.

Према његовим речима, људима који су били блиски странкама циљ је био само да се људи отерају са улица или да се они профилишу као лидери протеста, и то је, како каже, основни разлог за њихово издвајање из „Протеста против диктатуре“.

С. Чонградин    Данас.рс

Можда ти се свиди

Оставите коментар