Готово годину дана након почетка протеста — који су избили због смртоносног урушавања крова железничке станице на северу Србије 1. новембра 2024. године — новинари и новинарке који извештавају о томе и даље су мете напада. Медијски радници претрпели су најмање 89 физичких напада у току једне године, што представља рекорд. Репортери без граница (РСФ) пружају финансијску и техничку подршку Независном удружењу новинара Србије (НУНС) ради обезбеђивања заштитне опреме.
Када је независни новинар Далибор Ступар покушао да сними долазак присталица власти аутобусима, у томе су га спречили управо они који је требало да га штите. Након што су га одгурнули, полицајци су му незаконито одузели телефон, тврдећи да нема право да извештава о јавном скупу који су 11. октобра организовали присталице режима као одговор на антивладине протесте. Напад на овог репортера новинске агенције Бета и портала Аутономија показује у каквој се ситуацији налазе новинари и ковинарке у Србији који већ годину дана извештавају о протестима покренутим након урушавања железничке станице у Новом Саду, на северу земље, у којем је погинуло 16 људи.
Од 1. новембра 2024. године, према подацима Репортера без граница (РСФ), медијски радници у Србији били су жртве најмање 89 физичких напада. Укупан број случајева за 2025. годину износи 82, што представља највећи годишњи број од 2008. године, према упоредним подацима РСФ-а и његовог локалног партнера, НУНС-а. Око половине напада починили су припадници органа реда, који притом често зажмуре када новинаре и новинарке нападају присталице власти.
Заједно са НУНС-ом, Репортери без граница (РСФ) пружају подршку новинарима и новинаркама који се суочавају с препрекама – обезбеђују финансијску помоћ и техничку подршку за набавку заштитних прслука за медијске раднике који извештавају са протеста.
„Одајемо почаст српским новинарима и новинаркама који херојски извештавају о протестима упркос институционализацији насиља од стране режима председника Александра Вучића. Позивамо међународну заједницу да пружи финансијску, правну и политичку подршку како би новинари и новинарке могли да раде безбедно и како би нападачи на њих били изведени пред лице правде. Слобода медија у Србији је угрожена, као и наше право да будемо информисани о догађајима у овој земљи кандидаткињи за чланство у Европској унији, укључујући поштовање права на окупљање од стране власти.“ – Павол Салај, Директор бироа РСФ-а у Прагу
Европски одговор на апеле РСФ-а
Након апела које су у јулу и августу 2025. године упутили Репортери без граница (РСФ) и друге међународне и српске организације, Европски парламент је у резолуцији усвојеној 22. октобра упутио оштре критике на рачун српске владе. У резолуцији се признаје да је „већи број новинара и новинарки био нападнут или им је ускраћена заштита док су извештавали о протестима“, те се осуђује подстицање мржње према демонстрантима и новинарима/кама од стране председника Србије Александра Вучића. „Вучић је протесте приказао као ‘обојене револуције’ које организују и финансирају стране обавештајне службе западних држава, а ту поруку је пренео путем провладиних медија,“ наводи се у резолуцији Европског парламента. Резолуција такође осуђује политички притисак усмерен на највећи независни телевизијски канал у Србији, Н1, чија је редакција номинована за Награду за слободу медија РСФ-а за 2025. годину у категорији Храброст због извештавања о протестима.
Недељу дана пре усвајања резолуције Европског парламента, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен се током састанка у Београду са Александром Вучићем ограничила на поруку о потреби за „напретком у погледу […] слободе медија“. Ипак, девет међународних организација које се залажу за слободу штампе и заштиту новинара, међу којима и РСФ, упозорило ју је на опасан преседан који би неактивност Европске уније у Србији могла да створи за цео регион Западног Балкана.
„Инструменти који су на располагању Европској комисији, укључујући и обуставу средстава Европске уније, требало би да буду примењени како би се послала јасна порука о посвећености ЕУ независном новинарству и слободи медија у региону“, навели су они у заједничком саопштењу од 13. октобра.
Два посебно насилна дана
Од последње процене РСФ-а у августу 2025. године, два дана су била посебно насилна за новинаре и новинарке који извештавају о протестима у Новом Саду. Дана 5. септембра, припадници органа реда напали су Емира Кахримановића са портала 021.рс, Катарину Стевановић из недељника Време, Немању Саровића са канала КТВ, као и Ксенију Павков и њеног сниматеља са телевизије Н1. Поред тога, током полицијске рације на Универзитету у Новом Саду, ухапшено је неколико чланова студентске редакције Блокада инфо и одузета им је опрема.
Дана 11. октобра, полицијски службеници су употребили несразмерну силу против Дарије Матић са портала Машина.рс, Бранкице Матић са портала Сторyтеллер, као и Миљка Стојановића и Анђеле Рисантијевић са портала Глас Зајечара. Истог дана, један мушкарац је претио и пратио новинарку Н1 Леу Апро, пре него што јој је зграбио руку и одузео телефон; полиција га је ухапсила — што је реткост.
Од укупно 180 земаља и територија обухваћених Светким индексом слободе медија РСФ-а за 2025. годину, Србија се налази на 96. месту.
Izvor:midjourney/Miloš Miloradović
