Исто је говорио и Свети Сава – да је боље да Сунце не изађе, а да ниси прочитао један псалм.
А Свети владика Николај Велимировиће је 1955. године у Њујорку говорио пред објављивање новог издање Псалтира на српском језику, који је приредио:
„Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама, него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршавају у Христу.
Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир, и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише Свети Василије Велики:
‘Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли; они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост… Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш.’
Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству. Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у Православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице.
Изузетно по Карејском Типику Светог Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божији дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио Свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину XIX века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету. …“Зато молимо се и читајмо Псалтир, свете стихове, које написа цар Давид у хвалу Господу, јер „у јудејству је реч о סֵפֶר תְּהִלִּים, sefær təhillîm =’Књизи хвалоспева’ или напросто תְּהִלִּים, təhillîm =’хвалоспевима’ (реч תְּהִלָּה təhillāh, ‘хвалоспев’ је употребљена тридесет пута у псалмима). У рукопису Септуагинте у тзв. Codex Vaticanus реч је о ψαλμοί, у Вулгати је реч о liber psalmorum. Појам ‘Псалтира’ почива на јелинској традицији ψαλτήριον(а) који се и у Codex Alexandrinus среће као наслов књиге. Псалми су поетска срж старозаветног богослужења. Апостоли и њихови ученици и хришћани протеклих векова својим животом и молитвеном праксом уздигли су их у органски стуб духовности. ‘Боље да сунце не изађе неголи да Псалтир умукне у келији монаха’ – гласи једна од древних мудрости. Они својом лепотом и рефлексивном оштрином надвисују сав остали химнографски материјал.“ – како је написао протођакон Зоран Андрић
Молитва Светој Тројици пред читање Псалтира
Пресвета Тројице, Боже наш и Створитељу свега света, похитај и управи срце моје, да почнем с разумом, а довршим добрим делима читање ове надахнуте књиге, коју Свети Дух кроз уста Давидова прогласи, а коју ја недостојни хоћу сада да читам. Познајући своје незнање, припадам к’ Теби, и молим Ти се, и Твоје помоћи просим: Господе, управи ум мој и укрепи срце моје, да ми не буде устима тешко читати, но да ми се разум весели речима ове књиге. Помози ми, Господе, да оно што научим применим на добра дела, како би ме моја добра дела ставила с десне стране на Страшном Суду Христовом, са изабраним Твојим. А сада, благослови Господе, да с уздисајем, читам овако:
– Приђите поклонимо се Цару нашем Богу!
– Приђите поклонимо се Христу Цару нашему Богу!
– Приђите поклонимо се самоме Христу, Цару Богу нашему!
Снежана Недић
