Такође, како се додаје у одлуци суда, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре обавезује се да Удружењу РЕРИ надокнади трошкове управног спора у износу од 34.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде.
Истом одлуком, Управни суд је одбио захтев заинтересованог лица у овом поступку, Града Београда за накнаду трошкова управног спора.
Полемика о изградњи гондоле на Калемегдану траје већ годинама, а њеној изградњи од саме најаве супротставила су се бројна струковна удружења. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је у априлу 2019. издало грађевинску дозволу којом се одобравају припремни радови на Београдској тврђави за изградњу гондоле и то на катастарској парцели 64/17.
Како су тада навели у организацији РЕРИ, реч је о подручју археолошког налазишта “Антички Сингидунум”.
Како је наведено у грађевинској дозволи, припремни радови укључивали би постављање градилишне ограде, инсталација и опрема „привременог карактера“, земљане радове и радове на стабилизацији терена, као и осигурање ископа према суседним парцелама бушеним шиповима.
Омдах након издавања дозволе, Институт РЕРИ тужбу Управном суду, захтевајући да се грађевинска дозвола за извођење припремних радова поништи као незаконита, а да се припремни радови хитно зауставе.
У образложењу одлуке Суда тада је наведено да одлагање радове није противно јавном интересу нити би се одлагањем нанела ненадокнадива штета “противној страни”.
Од тада радови на гондоли привремено стоје до данашње одлуке Управног суда.
Иначе, градњи гондоле у Београду успротивила се готово целокупна стручна јавност, односно више од двадесетак струковних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа, који су захтевали да се пројекат обустави. Петицију за то потписало је око 14.000 грађана.
Након што је Републички завод за заштиту споменика културе дао сагласност за изградњу гондоле, огласили су се конзерватори тог завода, који су апеловали да се градња жичаре на Београдској тврђави обустави.
Конзерватори су указали на то да нису учествовали у доношењу дозволе за градњу, већ само архитектонско одељење РЗЗСК које, како је наведено, такође није било једногласно.
Градњи гондоле успротивило се и Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности (САНУ), које је оценило да би тај пројекат „грубо нарушио целину јединственог споменика и визију положаја Београдске тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град“.
Према истраживању Инсајдера, планови развоја града разликују се један од другог и док урбанистички план предвиђа жичаре, али не прецизира где, План генералне регулације забрањује њену градњу на Београдској тврђави.
Последњи усвојен План детаљне регулације за гондолу позива се на оба документа, а предвиђа градњу баш на Калемегдану. Сва три документа усвојила је градска скупштина у протекле три године.
Заменик градоначелника Горан Весић је у изјави за Инсајдер рекао “да не разумемо шта са чим треба да буде усклађено и да је све у складу са законом”. Према његовим речима, они који се сада буне то су могли да раде у време док је била јавна расправа.
Према плану београдских власти и ЈП Скијалишта Србије, које се води као инвеститор овог пројекта, пројекат изградње гондоле у Београду требало би да буде реализован до краја 2019. године.
Гондола на Калемегдану била је у фокусу јавности и почетком година када је саветница за медије Председника Србије Сузана Васиљевић навела да председника „нико неће спречити“ у реализацији пројекта изградње гондоле на Калемегдану. Управо ову изјаву Сузане Васиљевић, РЕРИ је тада оценио као неприхватљив и опасан притисак на правосуђе.
