Радар: МУП задржава нову Скај преписку у којој се спомињу браћа Вучић

1-249-e1764072014418-1000x560

Притисак власти на Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), достиже врхунац, а осим медијско-пропагандног прогона спрема се и „институционални“ са намером да се изменама закона укине самосталност овог тужилаштва тако што би се подвело под Више тужилаштво у Београду. Један од разлога прогона, како Радар незванично сазнаје у полицији, јесте и пристигли нови пакет комуникација преко Скај апликације који је преко Европола достављен Министарству унутрашњих послова Србије (МУП).

Овај пакет, како сазнаје Радар, односи се на сумњу да постоји висока корупција – она у коју су умешани представници српских институција. Посебно проблематично за власт, која жури да се обрачуна са ТОК-ом, што се, како кажу извори Радара, у тој комуникацији спомињу браћа Александар и Андреј Вучић. Индикативно је и да МУП цео тај пакет комуникације није још предао ТОК-у.

Разлог за хитан обрачун су и нови случајеви које је покренуо ТОК за корупцију приликом реконструкције надстрешнице станице у Новом Саду испод које је погинуло 16 људи, као и за корупцију приликом изградње пруге од Новог Сада до границе. Ту је и поступак за фалсификовање документа у случају Генералштаба, где је власт аргументе ТОК-а, да је то кривично дело, само ојачала доношењем лекс специјалиса. Да је све било по закону лекс специјалис не би био потребан.

Посебно проблематичне за власт су и две нове оптужнице ТОК-а против Дарка Шарића по којима је он наставио да води нарко-картел и из српског затвора користећи Скај апликацију. Докази о Скај комуникацији ове групе и њихових сарадника из српских институција, где се спомињу и браћа Вучић, не пристижу само у Србију већ у све државе где се воде одвојени поступци. Тако су недавно подгоричке Вијести објавиле преписку Дарка Шарића и ухапшеног црногорског полицајца Петра Лазовића из новембра 2020, када је нарко-босу изречена првостепена казна затвора од 15 година пред Специјалним судом за шверц 5,7 тона кокаина, која је касније поништена. Шарић пише: „Лажу све, све су слагали. Без потребе… У праву је 100%, нема ту шта, глуп сам испао и пао сам на сажаљење да вадим све и добра је прича била, ја бих ускоро изашао да је било по договору.“ То упућује на већ постојеће сумње истражитеља да је Шарић, пре своје предаје марта 2014, направио договор са неким из врха Србије.

Склањање судија Лукића и Терзића
Јавности Србије је већ познато да су у Скај комуникацији браће Дарка и Душка Шарића и њихових сарадника спомиње Оскар, за шта је Александар Вучић рекао да се можда он крије иза тог надимка. За разлику од Оскара полиција је идентификовала да се у истој комуникацији надимак Едо односи на тадашњег министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића, а Маркус на тадашњег и садашњег руководиоца у БИА Марка Парезановића. Непријатно је за власт што се у тој већ доступној Скај комуникацији види да су у седишту БИА са Парезановићем разговарали председник Апелационог суда Душко Миленковић и Душко Шарић о склањању са тих предмета судије Апелационог суда у Београду Милимира Лукића. Он је прво склоњен, када је Врховни суд укинуо правоснажну пресуду против Шарићеве групе за шверц 5,7 тона кокаина априла 2021, а и када је крајем октобра прошле године смењен са места председника Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал Апелационог суда.

Судија Лукић каже за Радар да ТОК мора много ажурније да поступа. „Када би се неко са стране загледао у наш правосудни систем у делу институција које се боре против организованог криминала, указала би му се слика једног раштимованог оркестра, и чланова који свирају свако за себе своју музику, стварајући у коначном неподношљиву буку. Нећу говорити о формално-правној доказној снази разговора вођених преко Скај апликације, о томе су се већ одразили у правоснажној пресуди петоро судија професионалаца Првог већа Апелационог суда у Београду. Оно што је са криминолошког аспекта неспорно, за сваки кривичноправни систем, јесте да би Скај био несумњив основ за озбиљне провере и покретање истрага у правцима за које се покаже основаност доказа. Могући утицај на рад суда и доношење исходованих одлука представља по теорији и пракси најозбиљнији дефицит било ког судског система. Пре свега, ти сумњиви кривичноправни догађаји морају бити истражени до последњег детаља и са нарочитом пажњом“, наводи судија Лукић.

Он наствља: „У једном од најделикатнијих кривичних предмета који су икада вођени пред Посебним одељењем Апелационог суда у Београду, појавили су се СКАЈ разговори лица са шифрованим кодним именима. Ови разговори су указивали на могући утицај највиших политичких структура на рад тог суда. Обавеза тужиоца је била да одмах провери, о чему се ту ради и предузме све службене и процесне радње, али је он занемео и није урадио готово ништа до дана данашњег. Остале су дилеме и одлука највишег суда која је била за једнократну употребу са тужном идејом да важи само за тај важан правни случај. Такав приступ у темељу погађа и љуља цео судски систем Србије“.

Цео текст можете прочитати ОВДЕ.

Foto FoNet Zoran Mrđa

Радар/данас