Душко Чоловић, председник Самосталног синдиката Србије чији су чланови данас тихо протествовали у дворишту предузећа у коме раде, каже да су услови више него очајни. Пара нема, у новембру су примили део плате за јун прошле године, а на све то, у тренуцима када је у јеку епидемија коронавируса у Србији, они немају ни здравствено осигурање.
“Покушали смо да ступимо у контакт са државним институцијама, али нико не жели да нас прими, као да нас не чују. Долазимо сваког дана, радимо, а пара нема, када ће бити – не знамо! Плату нисмо примили за 15 месеци, пет година немамо доприносе, а незадовољство је кулминирало јер два месеца немамо здравствено осигурање. Значи, ми смо дужни да долазимо на посао, а нико не може да нам гарантује да ли ће неко да нас прими у амбуланту, да се лечимо?!”, каже Чоловић за наш портал.
Цела агонија своди се на генералног директора Бранка Кнежевића који, према речима радника, седи у свом кабинету у Влајковићевој улици и једноставно тврди да новца нема.
“Једноставно каже да нема новца и да ми морамо доћи на посао. У супротном, добићемо отказе. Шест пута сам био на састанцима у претходно три месеца и сваки пут је иста прича. Он каже “то није у мојој надлежности, то је државна управа, ја сам само добро плаћен чиновник” и шта ми да радимо. Да не дођемо на посао, уследили би откази! Апелујемо на државне органе, пошто је држава власник 93 одсто, да нешто учине, да можемо да се макар лечимо. Овај народ овде има децу, постало је неиздржаво, приступ дому здравља немамо, а камоли нешто друго”, каже Чоловић.
Радници наводе и да “Мостоградња” ради бројне велике пројекте, међу којима је био и мост у Остружници. Два пута су због својих постигнућа улазили у Гинисову књигу рекорда, а како тврде, једва склапају крај с крајем.
“Зар је могуће да радимо такве ствари, а да немамо новца да преживимо? Посла имамо, радимо осам сати дневно, викендом исто.. На терену смо и по 14 сати дневно, а новца нема. Зашто – не знамо! Хоћемо да апелујемо на државне органе да нам помогну и учине нешто поводом нашег проблема. Премијерка Ана Брнабић каже да воде рачуна о сваком грађаниу, па хајде да видимо да ли је истина то што причају. Ови људи су буквално гладни”, каже Чоловић.
Ови радници су досад слали бројне дописе, како премијерки, тако и председнику државе Александру Вучићу, међутим, одговора није било. Да је проблем узео маха говори и чињеница да се један од запоследних заразио коронавирусом, међутим, у болницу не може.
“Буквално смо на послу човеку направили изолацију, јер шта да ради кад нема здравствено, ово је ужас”, каже један од радника.
Радник без пара за инсулин
Са друге стране, ситуација није боља ни за радника Г. М., иначе дијатичара, који би требало да данас закључи боловање.
“Самохрани сам отац, имам троје деце. Чак 16 плата нисам примио, обраћао сам се свим институцијама, инспекцијама, сви ме упућују на стечајног управника коме је мандат истекао. Данас треба да узмем инсулин и закључим боловање, ја не знам како да платим болницу. Једино да идем у затвор због неплаћања”, каже овај човек.
Директор: Реч о комплексној ствари
Поводом коментара позвали смо и генералног директора “Мостоградње” Бранка Кнежевића, који је кратко истакао да је реч о “комплексној ствари” и да пошаљемо питања. Ипак, до објављивања овог текста нисмо добили одговор на питања.
Тања Миловановић Нова
