Милош Антуновић (39) од рођења нема шаку, али то није сметало директору ЈКП „Лепеница“ да га са посла на рампи на аутобуској станици у Баточини усмери на кошење траве, па мешање матера и на крају радове на гробљу.
Он је последњих пет дана на боловању јер има проблема са срце, а поднео је и пријаву Инспекцији рада.
– Рођен сам без десне шаке. Био сам на операцијама, а на ВМА су ми када сам био мали роконструисали кошчице које су пронашли и направили палац. Ја сам се целог живота борио, радио са једном руком. Сада више не могу. Директор ми је рекао да аутобуска станица у Баточини послује са губитком и да треба да радим друге псолове. Живим са мајком, пензионерком, а моја плата од 26.000 динара касни два месеца. Радио бих и шта стигнем и шта ми кажу, али не могу. Тример за траву тресе цело тело, ја га придржавам руком коју немам. Некад сам чистио улице, да покажем да могу. Али, ја сам инвалид и то нису послови за мене – прича Антуновић за Блиц.
Радно место на аутобуској станици, где је подизао и спуштао рампу добио је у априлу ове године. Пре тога је радио у дистрибуцији штампе. Углавном, као физички адник, али према својим могућностима. Рођен је у Приштини, низ операција је обавио, на Клиници за пластичну хирургију ВМА још 1988.године.
– Никада се нисам жалио на своју судбину. Избегао сам са Косова, са породицом. Борио сам се, радио и нисам тражио никад милостињу, па ни сада. Јесам инвалид од рођења, али никад нисам користио државну помоћ.
Нови дирекор ЈКП „Лепеница“ Драган Бојић на цео случај гледа другачије.
– Да је ваша фирма и да неко целог дана седи за џабе, да ли бисте га ви плаћали. Приход од станице је 220.000 динара, а има пет радника. Он јесте радио на дизању рампе и чишћењу, али не испалти се. Због тога мора да се пребаци на друге послове – објашњава Бојић и додаје да се „Милош не води као инвалид рада“.
– Без медицинске документације која доказује да је Антуновић инвалид, он неће бити третиран као инвалид. И поред тога што сви знамо и видимо да он нема десну шаку, без папира, он ради као сваки други радник. Он је и раније могао да ради све послове и није се жалио, али сада је настао проблем. Када донесе папире који доказују да нема шаку, добиће посебан уговор – каже Бојић за Блиц.
Предузеће има 21 стално запослена радника.
– Милош мора да иде на инвалидску комисију и да добије папире, да се утврди степен инвалидитета. На посао није примљен као инвалид рада, али је рођен као инвалид. То значи да се он не води као инвалид по уговору – објашњава шефица правне службе ЈКП „Лепеница“ Јулина Раденковић.
