Андреј Пивоваров, руски држављанин и бивши извршни директор у међувремену угашеног продемократског покрета Отворена Русија, провео је више од три године у затвору. Ослобођен је 1. августа у размени заробљеника између Русије и западних земаља. Он је за недељник Радар испричао да је био ухапшен захваљујући материјалу са састанка руских активиста у Београду, који је властима у Москви предао тадашњи српски министар унутрашњих послова Александар Вулин.
Пивоваров је до размене заробљеника био три године и два месеца затворен, од чега је последњих годину дана и седам месеци био у самици. За то време Вулин је са места министра полиције најпре именован за директора Безбедносно-информативне агенције, а од пре три и по месеца је потпредседник Владе „задужен за праћење стања пројеката из делокруга више министарстава и посебних организација Владе у координацији са председником Републике“.
С друге стране, Андреј Пивоваров приведен је у мају 2021, непосредно пре него што је његов авион са аеродрома у родном Санкт Петербургу требало да полети за Варшаву. Суђено му је по закону о „непожељним организацијама“ који је усвојен у Русији 2015.
Суђено му је у Краснодару и јула 2022, у јеку руске инвазије на Украјину, а осуђен је на четири године затвора, на основу оптужбе да је на челу „непожељне организације“. Од јануара 2023. Пивоваров је држан у изолацији у Казненој колонији број 7 у руској области Карелија, на крајњем северозападу, која се граничи са Финском.
Да је Пивоваров ухапшен захваљујући Вулину први је открио новинар и активиста Владимир Кара-Мурза, који је касније и сам ухапшен и осуђен. Кара-Мурза је за дневне новине Нова тада рекао да су руски држављани праћени и прислушкивани током боравка у Београду.
Два дана после тог семинара у Београду, у дводневну посету Москви отпутовао је Александар Вулин и састао се са Николајем Патрушевом, који је пуних 16 година, до маја 2024, био секретар Савета за националну безбедност Русије. Само две недеље након Вулинове посете Москви, ухапшен је и Пивоваров, који за Радар наводи да је тада српски министар предао Патрушеву материјал који је био резултат надзора састанка руских опозиционара у Београду.
МУП Србије је након састанка Вулина и Патрушева саопштио да две земље сарађују и по питању „обојених револуција“, што је термин којим режим у Москви означава окупљање и ангажовање опозиције у самој Русији и у другим државама, а тај термин у последње време све чешће користе и српски званичници када коментаришу сва окупљања незадовољних грађана у Србији.
Осим што је МУП тада званично потврдио сарадњу, поједини медији објавили су да су Вулин и Патрушев потписали документ „о сарадњи у борби против обојених револуција“.
Пивоваров за Радар каже да је окидач за његово хапшење био материјал који је Вулин предао Патрушеву, а разлог хапшења је била његова намера да се кандидује за Државну думу.
„Али сам долазак Вулина и укључивање Патрушева у овај случај подигли су ниво реакције. Постао сам прва особа која је по овом члану послата у притвор, а на свакој од фаза – суд, истрага, тужилачки надзор – одлуке су доношене из Москве, што указује на закључак да је цео процес надзирао Вулинов пријатељ (Николај) Патрушев“, истакао је руски опозиционар.
Он је додао да Вулина сматра једним од саучесника у хапшењу, истакавши да се нада да ће српски народ по заслузи оценити таквог политичара.
Говорећи о свом боравку у затвору, он је рекао да су га намерно послали на север у Карелију, регион са једним од најтежих услова издржавања казне.
„Код политичких затвореника, осим тешких услова, постоји и посебан однос. Ако обичан затвореник може барем комуницирати са другим осуђеницима, и ако се понаша мирно, има право на условно пуштање или ублажавање казне, политичке затворенике намерно шаљу у изолацију, што значајно погоршава њихове животне и комуникационе услове. Последњих годину и седам месеци провео сам у самици, и сви контакти са другим осуђеницима били су ми забрањени“, подсећа Пивоваров.
Каже да се за свет много променио за те три године које је провео у затвору, „као да се епоха променила“.
„Али углавном за мене се ништа није променило, иако сам протеран, и даље остајем руски политичар. Сматрам важним да наставим да радим и разговарам са Русима, онима који су остали у земљи. Русија није Путин, проценат људи који разумеју бесмисленост и криминалност онога што се дешава само расте, рад са њима остаће ми главни приоритет“, закључио је Пивоваров за Радар.
Reuters/ Kommersant Photo/Alexander Miridonov
