Републички фонд за здравствено осигурање реаговао је на текст на нашем сајту, под насловом „Шта све не пише у здравственој књижици, а могло би да вам спасе живот“.
– Републички фонд сматра да је потребно дати коментар на наводе у тексту, који не само да нису тачни у потпуности, већ не дају све релевантне информације о здравственим картицама и предностима њихове примене, стварајући погрешну слику о једном веома важном пројекту за здравство Србије – пише у реаговању РФЗО, које је потписао саветник директора за информисање Немања Великић.
Он наводи да је увођење здравствених картица онемогућиће злоупотребе, тј. фалсификовање здравствене исправе.
– Такође, сигурносни системи здравствене картице обезбеђују високу заштиту административних података на чипу. За разлику од папирне здравствене књижице, здравствена картица не садржи ЈМБГ, у циљу заштите података о личности. Промене личних података о осигуранику (промена адресе, промене података о послодавцу, измена основа осигурања…) обављаће се учитавањем нових података на чип картице, без промене саме исправе. Такође, најажурнији подаци о здравственом осигурању ће у сваком тренутку бити доступни здравственој установи и осигураном лицу, без обрзира на то да ли су подаци на чипу ажурни, односно синхронизовани – наводе у РФЗО.
Великић додаје да је „на чип здравствене картице могуће уписивати и ажурирати само податке у вези са здравственим осигурањем, као што је предвиђено Правилником о исправи о здравственом осигурању и посебној исправи за коришћење здравствене заштите“.
– С обзиром на то да се тичу здравственог стања, а не здравственог осигурања, подаци о алергијама, крвној групи, вакцинама, болестима од којих пацијент болује, треба да се налазе у централизованој бази података електронског картона, што је у надлежности пројекта Интегисани здравствени информациони систем (ИЗИС) под покровитељством Министарства здравља. РФЗО активно прати и подржава пројекат ИЗИС. У вези са тим, РФЗО не планира пројекат електронског картона за здравственој картици, не само због тога што је лекеронски картон саставни део ИЗИС-а, већ зато што таква пракса није препозната у европским земљама (нпр. Немачкој или Словенији). Осим познате чињенице да Министарство здравља о оквиру ИЗИС планира електронски картон, посебна тема би била оправданост и формално-правни основ да РФЗО управља сервисом који би пружао информације о здравственом стању осиграника – кажу у овој институцији.
На крају реаговања констатовали су да ће РФЗО „као и до сада, подржати реализацију и имплементацију ИЗИС пројекта, али из својих надлежности, без залажења у разлоге због којих електронски картон још увек није заживео у здравственом систему Србије“.
