Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године.
Испред Вишег суда је огромна гужва, и сви заинтересовани нису успели да уђу у судницу. Полиција је спровела три припаднице огранизације „Жене у црном“, а у судницу је покушао да уђе и генерални секретар „Образа“ Младен Обрадовић. У судници су присутни принц Александар Карађорђевић и лидер СРС Војислав Шешељ.
Присутни су и бројни припадници Равногорског покрета, али и десетине младих са комунистичким обележјима, која полиција држи на сигурној удаљености од осталих.
Они певају комунистичке песме и носе комунистичке заставе и мајице са ликом Стаљина.
Изрицање одлуке је почело нешто после 11 часова.
Судија Александар Трешњев сада образлаже жашто је одлучио да Дража Михаиловић буде рехабилитован.
Судија је рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан.
На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитацији не постоји право жалбе, тако да је она коначна.
Судија Трешњев рекао је да је пресуда Врнховног суда ФНРЈ у делу који се односи на Михаиловића проглашена ништавном као и да су ништавне све њене правне последице, па и оне које се односе на имовину.
„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија Трешњев, после чега је добио буран аплауз и поздраве публике.
Објављивање пресуде пратио је велики број медија и публике, тако да је велика судница Палате правде била испуњена до последњег места.
Предлогом за рехабилитацију тражено је да се поништи пресуде од 17. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем и одузета му грађанска права.
Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.
Уколико суд усвоји захтев за поништење пресуде и рехабилитује Михаиловића, та одлука ће бити коначна.
Пошто је овај поступак једностраначки, право жалбе постоји само у случају да захтев за рехабилитацију буде одбијен.
Током овог вишегодишњег поступка, који је изузетно скретао пажњу јавности и био медијски пропраћен, суд је саслушао десетине сведока, махом историчара, преслушао аудио снимке са суђења и прикупио другу документацију.
Ово је иначе једнострани поступак и нема друге – супротстављене стране, али га је последње године, са образложењем „јавног интереса“ пратило и Више јавно тужилаштво у Београду.
Предлогу за рехабилитацију који је поднео Војислав Михаиловић придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде Михаиловић је стрељан у Београду.
Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.
Михаиловић иначе нема гробно место.
У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.
Вук З. Цвијић Блиц
