Реке и потоци на Аљасци мењају боју – од чисте, бистро плаве до наранџасте, а све то због токсичних метала који се ослобађају отапањем пермафроста (тла које је раније било стално замрзнуто), показала је нова студија.
Ово откриц́е изненадило је истраживаче из Службе националних паркова, Универзитета Калифорније у Дејвису и Геолошког завода САД, који су спровели тестове на 75 локација у пловним путевима Бруксовог ланца на Аљасци.
Чини се да су реке и потоци у овој области постали мутни и наранџасти у последњих пет до 10 година, према студији објављеној у часопису Цоммуницатионс: Еартх & Енвиронмент, преноси ЦНН.
Промену боје и замуц́ење узрокују метали као што су гвожђе, цинк, бакар, никл и олово, открили су истраживачи, од којих су неки токсични за екосистеме река и потока – док се пермафрост отапа и излаже водене токове минералима који су закључани под земљом хиљадама година.
„Навикли смо да то видимо у деловима Калифорније, деловима Апалачије где имамо историју рударства. Ово је класичан процес који се дешава с рекама у континенталном делу САД, а које су биле под утицајем рударства више од 100 година“, рекао је Брет Пулин, коаутор студије и професор токсикологије животне средине на Универзитету у Калифорнији.
„Али веома је запањујуц́е видети то исто када сте у најјудаљенијим дивљинама и далеко од рудника“, додао је.
Арктичка тла природно садрже органски угљеник, хранљиве материје и метале, као што је жива, унутар свог пермафроста, каже студија. Високе температуре су довеле до тога да се ови минерали и извори воде око њих сретну – док се пермафрост топи.
Арктик се загрева четири пута брже од остатка света, показале су студије.
„Оно што верујемо да видимо је ово одмрзавање тла које се тамо дешава брже него што би се десило негде другде“, рекао је Пулен. „То је заиста неочекивана последица климатских промена“, додао је.
Истраживачи су користили сателитске снимке да би утврдили када је дошло до промене боје на различитим рекама и потоцима.
„На неколико локација на којима се то догодило, најдрастичније промене забележене су између 2017. и 2018. године, што се поклопило са најтоплијим годинама у том периоду“, рекао је Пулен.
Научници су сада забринути питањем како ц́е континуирано отапање пермафроста утицати на заједнице које се ослањају на те водене путеве – због воде за пиц́е и риболова.
Наиме, у арктичким рекама Аљаске живе бројне рибе које су „кључне за егзистенцију, спорт и комерцијални риболов“, навели су истраживачи.
Аљаска није једина држава која је суочена са овим феноменом. Друга студија, објављена само месец дана пре него што су истраживачи на Аљасци објавили своје налазе, описује да и Стеновите планине у Колораду доживљавају сличне ефекте, између осталог, због загревања климе.
Студија, коју је објавио Wатер Ресоурцес Ресеарцх, забележила је повец́ање концентрације метала – односно сулфата, цинка и бакра – у 22 планинска потока у Колораду у последњих 30 година.
Слична истраживања о повец́ању концентрација метала у планинским рекама и потоцима спроведена су у чилеанским Андима, европским Алпима и Пиринејима, у северној Шпанији.
Иако су неке од ових области биле рударске локације и због тога су током година примец́ене веће концентрације метала у рекама и потоцима, нова забележена повец́ања тих супстанци постављају питање како ц́е климатске промене наставити да утичу на планинске изворе.
printscreen/youtube/New Scientist
