Нацртом правилника РЕМ-а није предвиђена обавеза телевизија са националном фреквенцијом за дечји, научно-образовни, документарни, ни културно-уметнички програм. Уколико се овакав правилник усвоји то ће бити легализација тренутног стања у медијима, сматрају саговорнице Н1.
До сада је у Правилнику постојала обавеза телевизија са националном фреквенцијом да имају квалитетан програм, под којим се подразумева научно-образовни, културно-уметнички, документарни или дечји програм, односно програм за малолетнике, заједно или појединачно, и то најмање 20 одсто укупног годишње објављеног програма.
У Нацрту новог Правилника РЕМ-а, који је на јавној расправи до сутра, о томе нема речи – нема ни речи.
„Нови закон сада доноси обавезу разноврсности програма телевизија. Нацрт правилника, у складу са законом, се детаљније бави тиме шта је разноврсност која обухвата разноврсност политичког мишљења, програмског садржаја односно жанрова – дечји, информативни, културни, али док је раније правилник прописивао да то буде квалитетан програм најамње 20 одсто, сада те обавезе више нема и остављено је на доброј вољи телевизија које ће жанрове имати. То могу бити и риалитији“, каже за Н1 новинарка Цензоловке Даница Ђокић.
Иако је до сада оваква обавеза постојала, није се поштовала, а Тамара Филиповић Стевановић из НУНС-а каже за Н1 да би доношење овог правилника показало тенденцију да се измене свих закона доносе како би се сада легализовало стечено стање.
„У Србији је све само форма. То се десило са Законом о јавном информисању којим смо легализовали учешће телекомуникационе компаније у државном власништву као оснивача медија. Сада се то дешава са овим правилником. До сада смо имали да морамо да имамо квалитетан садржај макар 20 одсто, сада избацујемо то и легализујемо стечено стање, јер је РЕМ годинама у назад својим извештајима констатовао да тог удела нема у телевизијама са национом покривеношћу“, наводи она и додаје да РЕМ на тај начин легализује своју одлуку о додели националних дозвола.
Како ће се то рефлектовати на додељивање дозвола у будућности, према речима Ђокић, зависиће од тога какав ће правилник бити усвојен на крају, јер још постоји могућност да ће се мењати, али и од састава савета РЕМ-а у тренутку у којем ће одлучивати о дозволама.
„Надамо се да ће нови савет РЕМ-а бити мало вољнији да реагује и изриче адекватне мере па је неопходно да има јаку законску и подзаконску регулативу на основу које може да реагује. Стога је важно да овај члан, који нико није поштовао, постоји, да би неки будући, бољи РЕМ могао да реагује у складу са њим“, каже Ђокић.
Осим овог, на јавој расправи је тренутно још 14 правилника, а из новинарских удружења чују се критике да је рок који је дат за 15 правилника сувише кратак.
„РЕМ је био у обавези да подзаконске акте усклади у року од шест месеци и они су максимално искористили ту могућност. Тај рок истиче 4. маја. Јавна расправа је за 15 правилника организована 20 дана, што је законски минимум. Ми смо јуче као коалиција тражили да се помери тај рок, да ли ће бити прихваћено или не не знамо. Ово су јако важни документи, а видимо да се поткрадају ствари које ће даље наставити законски да урушавају медијску сцену“, каже Филиповић Стевановић.
Према њеним речима, радом овог Савета РЕМ-а нико није задовољан.
„Према закону РЕМ мора бити смењењ 4. новембра, када мора бити изабран нови Савет. Међутим, та прича још није покренута. Нико није задовољан радом РЕМ-а, а с обзиром да постоји друштвени консензус да РЕМ не ради добро, најмање што овај сазив парламента може да уради је чим закаже нову седницу да покрене и смену односно избор нових чланова РЕМ-а“, истиче Филиповић Стевановић.
Foto NIN / NIN
