Решења која заобилазе кључне проблеме

За разлику Мрдићевих закона, чије је усвајање било праћено оштрим критикама домаће јавности и европских институција, такозвани Петрашиновићеви закони иду ка усвајању уз далеко мање препрека. Ове недеље почела су јавна слушања о изменама четири изборна закона, а сва је прилика да ће нацрти у најскоријем периоду да се нађу пред посланицима Народне скупштине. Разлог због којег измене изборног законодавства теку далеко глађе је због тога што проблем није толико у ономе што у законима пише – колико оно што у њима не пише.

На јавном слушању ове недеље налази се измене четири закона – Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.

Јуче је јавно слушање организовано у Нишу. Представници власти су инсистирали да се изменама испуњавају препоруке ОДИХР-а, док су из опозиције критиковали поједина решења оцењући да се ради о козметичким променама изборних услова.

Међу предложеним изменама су оне које би омогућиле да један бирач да подршку за више изборних листи, да се уведе обавезна обука за чланове бирачких одбора, као и допуне које ближе дефинишу услове које мањинске листе морају да испуне. Измене Закона о уставном суду утврђују рок за који би суд морао да одлучи о изборним споровима како би се избегла ситуација по којој се и даље чека одлука суда по изборном спору везаним за последње парламентарне изборе из децембра 2023. године.

Све ове измене су на трагу ОДИХР препорука. Подсетимо, након парламентарних избора из 2023. године који су били праћени оптужбама да се власт користила широком лепезом изборних махинација организација ОДИХР је сачинила извештај у којем су побројане све мањкавости нашег изборног система. У извештају је побројано и 25 препорука како би се систем унапредио, а до сада ниједна није у потпуности спроведена.

Ове законске измене би требало да допринесу испуњавању неколико препорука, али су ван закона остале оне које су одређене као најзначајније. Тако се нигде у овим законима не спомиње питање функционерске кампање, притисака на бираче или чињенице да политички актери немају подјенак приступ медијима.

Испуњавање ОДИХР препорука је такође једна од обавеза коју је Србија преузела на себе кроз Реформску агенду, од чега зависи исплата средстава из Плана раста за Западни Балкан. Јавна слушања о изменама четири изборна закона, подударају се са сигналима да Европска комисија разматра да ли да привремено обустави исплату средстава Србији.

„Препоруке које суштински ништа неће променити“

У опозицији, која није превише гласно критиковала предложене законе, прича око брзог усвајања измена закона се своди на покушај да се одобровоље европске институције, а да се истовремено не потресу темељи изборног система који фаворизује власт.

Како наводи Ана Јаковљевић, народна посланица и потпредседница Народног покрета Србије циљ власти је да, после свега што се издешавало са Мрдићевим законима, покаже да су и даље на европском путу.

„Изабрали су да испуне препоруке које суштински неће ништа променити, а опет за та решења не може да се каже да су превише лоша. Примера ради, нико не може да оспори потребу да чланови бирачких одбора морају да прођу обуку, али је прескочена препорука да се оспособи стручна служба Републичке изборне комисије. Све је то у суштини димна завеса којом власт приказују да нешто конструктивно раде“, истиче Јаковљевић.

Исто виђење утицаја предложених измена закона има и посланица Данијела Несторовић из Еколошког устанка напомињући да је власт изабрала да испуни „најбезболније мере“.

„Циљ је да могу да кажу да су испунили неке препоруке, то је цела рачуница. Ја претпостављам да ће ти закони врло брзо, већ половином маја, да се нађу у Народној скупштини“, истиче Несторовић.

Она напомиње да сумња да ће власт отићи знатно даље у испуњавању препорука, јер како истиче, према њиховом виђењу не постоји ништа спорно у изборним условима.

„Представници власти су и раније изјављивали да они не виде ништа спорно у рецимо функционерској кампањи, њима је таква пракса потпуно нормална. Изборне манипулације су просто оквир владавине, тако да законе којима би били испуњене апсолутно све препоруке ОДИХР-а не треба очекивати док не дође до промене власти“, напомиње Несторовић.

Шта је са Комисијом за ревизију бирачког списка?

Паралелно са изменама ова четири закона, највећи помак у испуњавању ОДИХР препорука представљало је формирање комсиије за ревизију бирачког списка. Управо је питање рашчишћавања бирачког списка било дефинисано као једно од приоритетних од стране ОДИХР-а. Ипак, више месеци након формирања комсије, нема јавно доступних информација о томе који кораци су предузети како би се разрешило питање валидности бирачког списка.

Ана Јаковљевић истиче да се представници опозиције и цивилног сектора суочавају са одређеним опструкцијама.

„Тренутно се у комисији преламају неке ствари. Део чланова жели да уђе у суштину проблема, али се суочавају са отпором Министарства државне управе и Министарства унутрашњих послова. У току су разговори и видећемо да ли ће у скоријем периоду да буду остварени неки помаци. Наше је да се боримо и поред потешкоћа у раду“, закључује Јаковљевић.

Вук Јеремић Инсајдер