Озбиљна опасност по здравље грађана и животну средину вреба од киселина, које ће се у огромним количинама користити у пројекту “Јадар”, при ископавању литијума, упозорава проф. др Зорица Петровић, професорка Института за хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, која је од прошле године у пензији.
Протеклих недеља стручњаци неуморно говоре о сумпорној киселини која би се користила у пројекту „Јадар“, а све због њене потенцијалне употребе за екстракцију литијума из руде јадарита.
“У случају рудника, потребна је несхватљиво велика количина ове киселине, више од 1.000 тона дневно. То значи да ће око 10 цистерни на дневном нивоу (око 60.000 литара) превозити концентровану сумпорну киселину, која се обично транспортује у виду олеума. Само мали део те количине био би кобан по живи свет”, наглашава проф. Петровић.
Остаћемо без пијаће воде
У једној ревији под називом “Парадокс око електричних возила, рударења литијума и батерија за ауто”, аутори наводе: “Енергија, која се користи за екстракцију или рударење литијума, заснива се на фосилним горивима која емитују угљен-диоксид”.
“Рударство литијума и неких других метала, кобалта, никла, ретких земних метала, захтева интензиван рад, хемикалије и огромну количину воде. Добијање литијума класичним рударењем, укључује дробљење, печење и испирање великом количином изузетно токсичних киселина”, наводи професорка део истраживања.
Према овом извештају, при било којој операцији рударства или екстракције, погођене локације претрпеле би оштећења земљишта, контаминације ваздуха, загађења и исцрпљивање воде.
План за експлоатацију литијума у Јадру не даје никакве гаранције да ће бити очувано здравље људи и наши богати природни ресурси воде за пиће.
“Свако ко зна да у свету има само око 2,7 одсто слатке воде, при чему је свега 0,3 одсто оне добре за пиће, морао би знати да ће питка вода једног дана бити важнија од литијума и од свих других блага овог света”.
Рудник литијума Јадар у Србији, можда један од највећих на свету, увек ће бити подложан еколошким и друштвеним проблемима.
“За производњу литијума кроз базене за испаравање потребно је 500.000 галона воде за сваку тону литијума. Несумњиво, екстракција литијума на тај начин би могла нарушити биодиверзитет, функције екосистема и својства земљишта, што доводи до глобалног загревања и несташице воде. Технологија која би се користила подразумева употребу фосилних горива, као и емисију огромне количине угљен-диоксида и других загађивача животне средине”, упозорава професорка Петровић.
„Еколошка бомба“
Једном приликом је председник Србије, сећа се професорка, истакао да неће о животној средини разговарати са овдашњим стручњацима, који нису у стању да говоре о сумпорној киселини, у народу познатој и као витриол, а у јавности и као „еколошка бомба“.
“Ипак, о витриолу су нешто чак и наши преци знали. Да је витриол нека опасна материја чула сам још док сам дете била, онда када су људи говорили да је неко опасан као витриол, а и од моје моје баке. Сећам се да је пар пута причала о некој жени која је свом несташном мужу бацила ту опасну киселину у очи, па га тако ослепела. Лично сам се уверила да је то заиста опасна киселина када се мој отац њоме жестоко опекао при пуњењу акумулатора свог аутомобила. Онда сам уписала студије хемије и много тога још сазнала о њој”, прича професорка Петровић.
Ова киселина је једна од најјачих.
“Сврстава се у јака оксидациона и дехидратациона средства и у опасне хемикалије. Пошто је веома корозивна, са њом се мора пажљиво руковати. Ако дође у контакт са кожом, ова киселина изазива тешке опекотине, а може неповратно уништити кожу и ткиво, пошто врши денатурацију протеина и некрозу ткива”, објашњава професорка.
Веза киселине и канцера
Велика изложеност сумпорној киселини удисањем, гутањем или дермалним (кожним) путем, може бити и фатална.
“Удисање јаке магле коју ствара сумпорна киселина може изазвати иритацију респираторног тракта и очију, сузење, кашаљ и стезање у грудима, рак ларинкса (гркљана)”.
Докази сугеришу да је изложеност такође повезана са раком плућа код људи.
“Питам се ко је тај ко је правио нацрт пројекта за Јадар и има ли та особа било какво знање о опасним хемикалијама? Кад сумирамо све чињенице, делује као да нема… или је ту нешто друго ‘опасно’ у питању”, каже за Нова.рс проф. Петровић.
Тешка оштећења плућа која могу укључивати едем, упалу, фиброзу и слично, могу се јавити након краће изложености сумпорној киселини.
“Гутање може изазвати тренутне опекотине уста, грла, ларинкса, једњака и желуца, што резултира едемом, опструкцијом дисајних путева. Може изазвати циркулаторни колапс, метаболичку ацидозу, респираторну и акутну бубрежну инсуфицијенцију, интраваскуларну коагулацију и смрт. Ако и само неколико капи концентроване киселине дође директно у контакт са очима, може узроковати озбиљна оштећења ока, па и трајно слепило”, наглашава проф. Петровић.
Тоне токсичне јаловине
Овако велика количина концентроване, агресивне киселине у комбинацији са људским фактором, представља озбиљан ризик по здравље људи и животну средину.
“На стотине начина ова киселина може ући у земљиште и у воде, ако се њоме не управља на одговарајући начин. Ово загађење може погубно утицати на сав живи свет на простору где се користи, рачунајући ту и локалну заједницу која се ослања на изворе чисте воде. Осим сумпорне киселине, у Јадру се може очекивати и испуштање других отрова у воду, пре свега бора, литијума, арсена, али и токсичних производа хидролизе многих сулфата и других соли”, упозорава професорка
У питању је киселина која има изразити корозивни потенцијал, објашњава Петровић.
“Значи да нагриза многе метале због чега често долази до цурења из резервоара, односно из цистерни у којима се складишти и у којима се превози, а у многим случајевима те цистерне су старе. Честе су и експлозије, пошто се при реакцији са тим металима ослобађа лако запаљиви водоник, али и страдања радника због њихове недовољне обучености за рад са тако опасном хемикалијом”.
У случају пројекта „Јадар“, стручњаци Рио Тинта предвиђају рударење уз употребу великих количина екстремно опасних концентрованих минералних киселина.
“Доћи ће до и стварања проблематичних јаловишта и депонија, са око 100 милиона тона токсичне јаловине, а све због неке дискутабилне добити”, наглашава професорка.
Такође, у пројекту Јадар користиће се и хлороводонична киселина (сона киселина) која је јака и корозивна, неорганска, и спада у опасне хемикалије.
“Ова киселина нема оксидациона својства као сумпорна, па делује да је њена корозивност слабија. Међутим по здравље може бити опасна при удисању, гутању, контакту са очима и кожом. Са њом су тровања честа јер се користи за чишћење и избељивање, а неопрезност и неадекватно руковање овом хемикалијом је врло присутно. Због изражене реактивности, као и сумпорна киселина, реагује са другим супстанцама. Када реагује са неким металима, може доћи до ослобађања запаљивог водоника или у неким реакцијама са другим супстанцама може ослободити токсични хлор”, објашњава проф. Петровић.
Три деценије затроване животне средине
Грађани Србије већ три деценије живе у нездравом окружењу и ако нешто не учнимо, биће све горе.
“Од бомбардовања Србије 1999. године живимо у затрованој средини. Храна, која нам долази из те средине, као и тешки услови живота, довели су до повећаног броја оболелих и веће смртности. Међутим, неки, које само материјално интересује, сада би да нам додатно затрују животе и спремају нам нову еколошку катастрофу. Прете новим болестима и смртима, а што је најгоре – наши политичари им дају зелено светло”, каже проф. Петровић.
Неопходно је да политичари на власти у Србији, сматра она, послушају људе који више знају и јасно виде наступајуће проблеме, и који им изнова понављају: Станите!
“Боље је одустати, супротставити се на време таквој идеји. Коначно, увек је боље данас бити мало сиромашнији, живети здраво и размишљати о екологији, него сутра бринути о несрећама, болестима, токсикологији и о онкологији!”, закључује професорка Петровић.
Део текста преузет са сајта првипрвинаскали.цом
Foto:Shutterstock/ChameleonsEye Shutterstock.com/TV Nova
Ана Марковић нОва
