Иза штрајка од 15 минута, колико у уторак ујутру нису радиле машине у фабрици Јура у Лесковцу, крије се незадовољство радника што не могу да добију један нерадни дан који им припада по закону, али и нешто много страшније – физичко и ментално злостављање, на које нико у власти не реагује.
Иако постоје, пријаве за мобинг и злостављање радника у Јури никада нису процесуиране, што значи да је власт у Србији упозната са дешавањима, али не реагује на њих.
Председник синдиката Слога Жељко Веселиновић каже за Данас да њихова битка са Јуром траје већ пет година, јер инвеститор из Јужне Кореје има убедљиво најгори однос према радницима у Србији.
– Тукли су их металним палицама, жене су напаствовали сексуално, иако силовања није било. Забрањиван им је одлазак у тоалет и саветовано да носе пелене. Када неком позли, Хитна помоћ се зове у фабрику и уколико радника не одведу у болницу он је дужан да се врати послу након што му је указана помоћ – истиче Веселиновић.
Он каже да у Јури шиканирају и малтретирају раднике у сваком смислу, физичком и менталном.
– Поднели смо много пријава, али се никада ништа није решило, осим у слачају отпуштања шесторо радника још пре пет година и то зато што су покушали да оснују синдикат. Донета је пресуда да су радници у праву, добили су одштету, али никада нису враћени на посао – каже Веселиновић.
На посао нису враћене ни труднице и породиље које су пре две године добиле отказ у крагујевачкој фабрици. Веселиновић каже да је иста ситуација у свим Јуриним фабрикама, Рачи, Нишу, Лесковцу и да је злостављање константно, као и да је поносан на раднике који су устали и одлучили да се побуне.
– Ми ћемо им пружити помоћ, јер је овај њихов покушај за свако поштовање, али бојим се да ће једина последица свега овога бити отказ за оне који су штрајк организовали – напомиње Веселиновић.
Неколико радника дансс је било и код председника Већа Самосталног синдиката у Лесковцу Ивана Јовановића. Дошли су да се жале, али синдикат нема ту моћ да их заштити. Бар не онолико колико би требало. Јер у Јури је синдикално организовање забрањено.
– Не могу да се организују јер им прете отказом. Радници су уплашени, али мислим да им је већ доста свега. Знате, када на југу Србије изгубите посао, тешко можете да нађете други и зато су људи спремни често да раде и за мале паре и трпе свашта – истиче Јовановић.
Хиљаде радника ове фирме буквално свашта трпи за свега 25.000 динара колико просечно месечно приме. Држава је Јури за свако радно место дала и до 10.000 евра. Само прошле године Јура Лесковац добила је од државе субвенцију вредну 950.000 евра. И зато не чуди што у Јуру, како тврде, стижу само рутинске инспекције у којима се никада ништа нерегуларно не пронађе, јер је цео систем прилично „затворен“. Како је и да ли је држава одлучила да реагује покушали смо јуче да сазнамо у Министарству рада. Није реаговало.
„Наставићемо посао, поштујући српске законе“
Јура је 2010. у Лесковцу отворила фабрику електро-каблова у којој ради 1.700 радника, с просечном бруто зарадом, према подацима од јесенас, од 362 евра. Градоначелник Лесковца Горан Цветановић рекао је прошлог септембра да јужнокорејска компанија Јура планира да изгради и пету фабрику у Србију, а другу у Лесковцу, као и да запосли 3.000 људи.
– Они су две године радили анализе и закључили да су наши радници највреднији, најмарљивији и постижу најбоље ефекте, па је због тога борд директора одлучио да у Лесковцу гради још једну фабрику – рекао је градоначелник Цветановић, који је на тек завршеним изборима у Лесковцу поново добио већину гласова. Осим у Лесковцу, Јура у Србији има две фабрике у Нишу и једну у Рачи.
На конференцији за новинаре у децембру 2015. Цветановић је рекао да ће градња нове фабрике почети 2016. преко пута постојеће, на бившем земљишту предузећа Југекспрес, које је град купио на лицитацији за потребе инвеститора. Директор Јуре Ћои Нам Јин се, том приликом, захвалио на подршци. „Наставићемо овај посао у Србији, поштујући српске законе и прописе“, рекао је Јин.
