Против начелника београдске полиције Веселина Милића поднета је кривична пријава од пуномоћника оштећених због тога што је на конференцији за новинаре показао списак потенцијалних жртава малолетног К. К., који је 3. маја убио деветоро ученика и чувара ОШ „Владислав Рибникар“, потврђено је Данасу у Првом основном јавном тужилаштву у Београду.
У званичном одговору тужилаштва на Захтев за приступ информацијама од јавног значаја још 26. октобра је написано да је против начелника Милића тужилаштву поднета кривична пријава за кривична дела Несавестан рад у служби у стицају са кривичним делом Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа портрета и снимка, као и да се тужилаштву Сектор унутрашње контроле МУП Србије није обраћао у вези с овим догађајем, па је ово тужилаштво СУК-у поднело захтев за прикупљање потребних обавештења.
Како се у јавности нико од ових институција од тада није јавно изјашњавао, Првом ОЈТ у Београду смо послали питање да ли је СУК поступио по њиховом захтеву. Из тужилаштва је одговорено да Сектор није поступио по њиховом захтеву, те да је ово тужилаштво поново послало ургенцију за прикупљање потребних обавештења, али да им ни на то нико из МУП-а није одговорио.
Данас је Сектору унутрашње контроле МУП Србије такође више пута слао захтеве за приступ информацијама од јавног значаја, са питањем да ли су против Милића предузете било какве радње из њихове надлежности, али нам из СУК-а ни на један захтев није одговорено.
Горан Ступар, адвокат и некадашњи инспектор новосадске полиције, каже за Данас да је овај случај само још један доказ урушавања правног система, као и да је тужилаштво морало самоиницијативно, по службеној дужности да покрене поступак.
„Да је тужилаштво самосталан орган како је то прописано Законом о јавном тужилаштву, не би било потребе да породице оштећених ученика подносе кривичне пријаве против начелника Веселина Милића и да новинари буквално мољакају ОЈТ, како би добили било какву информацију шта је предузето поводом конкретног догађаја, већ би по службеној дужности испитало све околности, прикупило доказе и предузело кривично гоњење“, сматра Ступар.
Он је дао и мало другачије мишљење о правној квалификацији дела и да није једино проблематично показивање списка потенцијалних жртава, већ и откривање идентитета К. К., који је починио злочин.
„Милић је презентовањем списка са именима и презименима малолетних лица које је наводно К. К. планирао да лиши живота, као и саопштавањем имена и презимена малолетног К. К., који је осумњичен, учинио кривично дело неовлашћено прикупљање личних података из члана 146 став 3 у вези става 1 КЗ за које је прописана казна затвора у трајању до три године. Конкретно, он је податке о личности малолетних лица, која су иначе прикупљена на основу закона, неовлашћено употребио у сврхе за које нису намењени, и на конференцији за штампу предочио их представницима медија“, констатује Ступар.
Овај адвокат подсећа и да је Србија потписивањем Конвенција о правима детета из 1989. године преузела обавезу да сваком детету које је осумњичено или оптужено да је учинило кривично дело гарантује, између осталог, да се поштује његова приватност у свим фазама поступка.
„Отужно изгледа ово ‘гласно’ ћутање државних органа. Стиче се утисак да покушавају константним спиновањем отупети заинтересованост медија и јавности за овај случај“, каже Ступар.
Он сматра и да код Милића постоји и очигледна дисциплинска одговорност, и каже да је в. д. директора полиције по службеној дужности морао да покрене дисциплински поступак, као Милићев непосредни старешина.
„Он је морао бити суспендован до окончања кривичног или дисциплинског поступка. У питању су озбиљна кривична дела и тешка повреда службене дужности, а његов поступак је довео до великог узнемирења јавности и оштећених. Овде вероватно и лежи разлог због ког нико не предузима ништа против Милића“, закључује Горан Ступар.
Подсећања ради, Влада Србије је још у јуну обећала родитељима да ће испунити седам захтева који су им родитељи доставили. Утврђивање одговорности за објављивање спорног списка у јавност је био један од њих. Последњи пут када се нека институција огласила поводом овог случаја је саопштење ВЈТ у Београду из августа, које је навело да им се СУК обратио за мишљење, те да су им они одговорили да овај догађај није у њиховој надлежности и упутили СУК да се обрати Првом основном јавном тужилаштву у Београду.
Министар унутрашњих послова Братислав Гашић, који је стајао тик уз Милића на КЗН на којој је показао списак и саопштио пуно име и презиме малолетног осумњиченог, огласио се летос и рекао да унутрашња контрола ради своју истрагу, а да се он неће оглашавати док СУК не заврши истрагу.
Брзи и ефикасни – само селективно
Иначе, Сектор унутрашње контроле у пракси уопште није овако спор. Када су у питању обични полицајци или они полицајци који нису у милости режима, СУК поступа промтно и „ефикасно“. Пример је полицајка из Ваљева Катарина Петровић, која је јавности открила да је председников кум Никола Петровић изазвао саобраћајну несрећу под дејством кокаина. СУК је у овом случају муњевито одреаговао и уз одличну сарадњу са тужилаштвом Катарини је одређен притвор, а суспендована је и дан-данас.
Veselin Milić Foto:Milos Tesic/ATAImages
