Реч је о потенцијално канцерогеној супстанци која може да изазове озбиљне здравствених тегобе попут тровања, алергија, али и тешког запаљења дебелог црева, тврде стручњаци.
Куповни пудинзи марке „Кампина“ и сутлијаш „Дукат“, који се продају у Србији и веома су популарни код потрошача, садрже потенцијално канцерогену супстанцу карагенан, која је на паковању означена као Е-407.
Свакодневном употребом ових посластица, које су веома практичне и пожељне за посластицу на брзину, због нездравог састојка може доћи до озбиљних здравствених тегоба попут тровања, алергија, али и тешког запаљења дебелог црева (улцерозног колитиса), затвора, упале цревне слузокоже, али и рака дебелог црева.
Како преноси Заштитник потрошача, посебно забрињава чињеница што је ова посластица са разним додацима и укусима јагоде, ваниле, чоколаде, са чоколадним мрвицама, млеком и циметом све омиљенија и међу најмлађима, па стручњаци упозоравају да родитељи уместо ове брзинске ужине својој деци направе сами пудинг или сутлијаш или тај оброк замене воћем.
Иначе, коришћење карагенана у формулама за одојчад, укључујући и оне категорије хране за посебне здравствене потребе, органски или на неки други начин, забрањено је у ЕУ из разлога предострожности, али не и код нас.
Истраживања на експерименталним животињама показала су да разграђени продукти карагенана, који настају под утицајем високе температуре и киселина, изазивају промене гастроинтестиналног тракта, па могу довести до канцерогених промена или узроковати настајање Кронове болести.
Нутрициониста Јована Срејић наглашава да се карагенан никако не смео наћи у прехрамбеним производима и да има много више штете него користи за људски организам.
„Карагенан се користи као згушњивач да би се вештачким путем добила густа маса, баш као што је овај куповни пудинг или сутлијаш. Додавањем овог адитива у производе у комбинацији са водом, млеком у праху и бројним штетним састојцима и емулгаторима за укус и боју добија се производ који није препоручљив за употребу. Пихтијаста маса са јаким појачивачима даје лажни укус, па потрошачи мисле да заиста једу пудинг од чоколаде, ваниле, јагоде или домаћи сутлијаш који су правиле наше баке“, објашњава Срејићева и додаје:
Има га свуда
Карагенан је адитив који се може, осим у пудингу, наћи и у другим намирницама. Садрже га и сладоледи, али и индустријски џемови, мармеладе и слични воћни намази. Употребљава се и у пекарским производима, мајонезу, бомбонама, преливима, грицкалицама…
– Спорна супстанца је полисахарид који се добија из црвених морских алги, познатих као ирска маховина. Иако су оне јестиве и здраве, технолошким процесом прераде и мешањем са разним адитивима, појачивачима мириса, укуса и боја, и емулгаторима губе своје првобитно дејство и постају штетне! Зато су карагенан, али и сви ти вештачки додаци веома опасни и мутагени, а самим тим и канцерогени. Посебно забрињава то што их конзумирају све чешће и деца за ужину или чак и вечеру, било да се ради о пудингу или сутлијашу.
Она саветује потрошаче да бирају што природније и здравије производе.
Са њом је сагласан и професор хемије и животне средине Петар Пфендт. Према његовим речима, карагенан је дозвољен у границама највише до 0,5 одсто у једном паковању, али се понекад анализом производа обично утврди да је присуство спорне супстанце много веће.
„По структури, овај полисахарид, који је сличан скробу и целулози, подсећа на желатин. Због свог геластог својства користи се као згушњивач и емулгатор у храни. Карагенан је пре неколико година забрањен у дечјој храни за европско тржиште. Зато није нимало наивно ако се он заиста налази у пудингу и сутлијашу. Поготово што због штетности самог карагенана свакодневном употребом прво долази до тврде столице, затим до отежаног варења, болова у желуцу… Пошто је много јак, с временом се лепи и за зидове дебелог црева, па се у каснијим стадијумима појављује запаљење слузокоже, али и карцином дебелог црева“, наглашава Пфендт.
