Кроз Центар за вантелесну оплодњу Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу за само 5,5 година рада прошло је 530 парова, а пре неколико дана рођена је стота беба зачета у процесу вантелесне оплодње. Ипак, да се не ради само о квантитету, већ и о квалитету, показује чињеница да је проценат успешности у овом Центру изузетан, и у прошлој години износио је 38,2 одсто.
Само током 2022. године у Центру је обављено 220 процеса, а за ову је планирано и целих 300. Мала, али одабрана екипа, састављена од три гинеколога, специјалиста за стерилитет и фертилитет, три биолога-ембриолога, пет медицинских сестара и једног службеника, успева да сваки дан обави велики део медицинског, али и саветодавног и бирократског посла, јер се ради о процесима који захтевају огромну документацију, прегледе и анализе.
И заиста све функционише тачно као сат, јер се запослени труде да људима који се боре за потомство максимално олакшају овај процес.
Иако комплексан, он не мора претерану дуго да траје, јер према речима проф. др Марије Шорак, руководиоца Центра, од тренутка када се парови појаве на њиховим вратима до процеса вантелесне оплодње не прође више од три до шест месеци, уколико су заиста томе посвећени.
Проф. др. Марија Шорак/Фото: В. Г.
– Они прво закажу састанак у нашем Саветовалишту, које ради три пута недељно. Након тога узимамо анамнестичке податке, шта су до тада радили и који је најбржи начин да испитамо о којим се факторима стерилитета код њих ради. На основу тога бирамо најбољу методу за тај пар, како најлакше доћи до трудноће, а код оних најкомпикованијих случајева, опредељујемо се за вантелесну оплодњу, објашњава проф. др Шорак.
Према њеним речима, сваки пар млађи од 35 година требало би годину дана, а старији од тога шест месеци, да покушава природно да остваре трудноћу природним путем, а уколико у том периоду не дође до зачећа да се обрате лекарима за помоћ.
Посебно је важно за жене да помоћ потраже на време јер, како каже др Шорак, код све већег броја жена јавља се превремена инсуфицијенција јајника, што доводи до убрзаног уласка у менопаузу.
Било је чак случајева да су жене у 33. години имале овакво стање и тада врло мало научних метода може да помогне.
Иако бројке са почетка текста заиста делују импресивно, у Центру истичу да, када се вантелесна оплодња ради замрзнутим ембионима, проценти успешности додатно расту и они у Крагујевцу износе 50 процената.
– Када су ембриони у лабораторијским условима издржали до неког петог дана живота, па смо их онда подвргли процесу замрзавања, а после неког времена и одмрзавања, они врло често преживе, јер смо их на тај начин већ селектовали, извукли најбоље, најиздржљивије и зато је тај поступак успешнији. Кад год постоји могућност да дођемо до ембриона, да их замрзнемо и користимо у неким следећим покушајима, идемо на ту варијанту, објашњава саговорница Данаса.
Овде треба нагласити да су сви проценти до сада говорили о успешности поступака вантелесне оплодње код жена до 42 године, а пошто је држава ту границу подигла на 45, а град Крагујевац чак на 47 година, у овом Центру очекују да ће проценат успешности сигурно мало пасти, баш као што се то очекује за целу Србију.
– Што је жена млађа, то су шансе за успех веће. Није нам битно колико имамо јајних ћелија, већ колико су оне квалитетне. Ипак, колико год да је вероватноћа на успех мала, све док жене имају неку наду, доказ да су им јајници активни и хормони задовољавајући, ми ћемо их примати на поступак. Наравно, скренемо им пажњу да резултати нису сјајни, да би се и оне психички припремиле можда и на неки лош исход, објашњава др Марија Шорак.
У Центру за вантелесну оплодњу у Крагујевцу ускоро би требало да започну и поступци са донираним генетским материјалом.
До сада су саветодавну комисију и разговоре са правницима и психолозима прошле 22 жене из свих градова који гравитирају ка Универзитетском клиничком центру у Крагујевцу, а пет жена се одлучило да и сам поступак спроведе баш у тој здравственој институцији. Тренутно се чека испорука репродуктивног материјала, па би ускоро требало да крену и поступци.
У Центру су презадовољни оним што су успели да постигну за само пет година, па се надају да ће у наредним годинама бележити још боље резултате.
– С обзиром да смо најмлађи Центар, задовољни смо што смо за кратко време успели да поставимо ембриолошку лабораторију и амбуланту, рад саветовалишта и све комисије. Много је важно да постоји сарадња између различитих тимова ембриолога, гинеколога и медицинских сестара. Има много папира и заиста морате да будете потпуно посвећени послу, рекла је др Шорак.
Центар за вантелесну оплодњу крагујевачког УКЦ ради сваког радног дана до 15 часова, али запослени долазе и викендом и прековремено, како би помогли свим паровима.
За ову годину заказано је већ 300 поступака, а своју наду у Центар полаже 120 парова који чекају вантелесну оплодњу.
Foto: Centar za vantelesnu oplodnju Kragujevac
В. Глишић Данас
