Отварање рудника литијума у долини Јадра, питање је које, чини се, као ниједно до сада није успело да у отпору уједини грађане Србије. Предвођени активистима, стручњацима, јавним личностима на улицама градова тражили су забрану рударења литијума и бора у земљи, а власт је одговорила репресијом на активисте, дискредитацијом и нападима на стручњаке и јавне личности, а онда и позивима на дијалог. Саговорници Н1 кажу да досадашња пракса показује да у садашњој власти седе људи који неће никакав разговор, те да се од њих не може очекивати равноправан и толерантан дијалог.
Некадашња премијерка, а сада председница Скупштине Србије Ана Брнабић недавно је покушала да договори састанак са професорком на Технолошко металуршком факултету и чланицом Иницијативе Проглас Иванком Поповић, која је позив одмах одбила. Иницијатива ПроГлас потом је саопштила да се нико од њених чланова неће одазивати на позив за „разговоре“ иза затворених врата са било којим носиоцем садашње власти.
„Велики број грађана Србије је за иницијативу ПроГлас могао да сазна једино слушајући увреде и омаловажавања које су на његов рачун изнели Ана Брнабић и њен ‘шеф’ Александар Вучић у медијима с националном покривеношћу, а да нам чак ни на јавном сервису никада није указана прилика да на њих одговоримо. Зато било какав позив на ‘разговор’ ПроГлас види као изнуђени тактички маневар власти која нема одговор на масовно исказан захтев грађана Србије да се обустави пројекат ископавања литијума. О непримерености тог позива сведочи и то што он долази у тренутку када се над бројним еколошким активистима и грађанима врши огољена репресија и застрашивање, тако што се приводе и хапсе због тобожњег подривања уставног поретка“, навели су између осталог у саопштењу.
Брнабић су претходно одбиле и опозиционе партије, када их је, најављујући формирање парламентарне комисије за питање рударења литијума, позвала да учествују у раду тог тела.
Позиви на дијалог председнице Скупштине уследили су након што је председник Србије Александар Вучић поручио да је спреман на стручну расправу.
„Мој тим и тим Милоша Вучевића, људи из владе, увек су спремни да изнесу шта су то економски, али и аргументи који се тичу заштите животне средине„, рекао је он.
Док са једне стране позивају на дијалог, са друге стране, чини се, своје редове „чисте“ од људи који су се јавно огласили да су против отварања рудника. Смењен је директор Србијашума Игор Брануновић који је привукао велику пажњу јавности због изјава против ископавања литијума, за које речи хвале нису имале ни његове страначке колеге из СПС-а, али ни председник Србије Александар Вучић.
Тек што је Влада Србије обележила 100 дана рада, премијер Милош Вучевић најавио је могућу реконструкцију, а оцена многих је да је један од могућих разлога неслагање око рударења литијума.
Не може се очекивати разуман и равноправан дијалог
У таквим условима, могућност дијалога и постојање политичке воље да се о пројекту Јадар стварно разговара, доводе се у питање.
Професор Факултета политичких наука (ФПН) у пензији Раде Вељановски за портал Н1 истиче да нема никакве сумње да је Србији више него икад потребан разуман али равноправан дијалог две стране, у овом случају оних који су за експлоатацију и копање литијума и оних који су против тога, али оцењује да нема сумње да се од садашње власти то не може очекивати.
„Они кад год опозицији предлажу дијалог то је исти начин на који је радио Слободан Милошевић у своје време, кад је позивао опозиционаре на некакав разговор, а када би неко то чак и прихватио то се онда претварало у козачку скупштину где се причало о свему и свачему и где власт показује изричиту жељу да она кроз тај дијалог заправо саговорнике убеди у свој став. И кад Ана Брнабић сада предлаже било коме ту врсту дијалога, она такође има то предубеђење да ће она подацима, полуаргументима, квазиаргументима апсолутно успети да надвлада своје саговорнике, да ће имати надмоћ над њима и да ће ту постићи још један поен за себе“, оцењује професор.
Додаје и да не треба изгубити из вида да у оваквим ситуацијама режим користи апсолутно све полуге власти, које су, како истиче, заиста велике.
„Целокупна државна инфраструктура је у њиховим рукама, они заиста имају податке, они заиста имају истраживања, они чак, нажалост, могу да имају стручњаке на својој страни јер неки од њих су такође спремни да, ради своје некакве промоције и лагодног живота, заиста учествују у ономе што власт промовише“, објашњава Вељановски.
Стога, како каже, у овом тренутку не очекује прави, конструктиван, равноправан дијалог.
„Да је власт до сада показала минимум толеранције у односу на другачије мишљење и у погледу литијума и раније у погледу многих других тема – прошле године протеста против насиља, пре тога против крађе на изборима и нерегуларних избора – онда бисмо ми сада могли да претпоставимо да је власт спремна за ту врсту разговора, па да би онда у том смислу требало и опозиција да се одазове. У суштини у демократским околностима и демократским земљама дешава се дијалог власти и опозиције и он је и те како друштвено користан, али нажалост Србија није демократска земља и разумем оне активисте и актере који су рекли да са оваквом влашћу о тој теми заиста немају шта да разговарају“, истиче Вељановски.
Да разговор између супротстављених страна по питању ископавања литијума није могућ, оцењује и Чедомир Чупић, професор ФПН-а у пензији.
„Политичка воља је, када је у питању власт, персонализована и у рукама је Александра Вучића. Политичка воља би постојала оног момента када би се директно са њим разговарало. Међутим, пошто је једном речено да је завршено све што се тиче истраживања, и уопште рударења литијума, а потом направљена правна формулација која је на један непоштен начин изиграна преко Уставног суда, то у ствари говори да су то људи који неће никакав разговор. И кад је у питању литијум, мислим да никаквог разговора не треба да буде са Вучићем – нити странке, нити еколошке и друге организације, НВО, јер је он направио већ једну велику превару. Ту више никаквих преговара нема. Овде је сада у питању да грађани једноставно могу само да заврше ултиматумом да се изврши оно што је једанпут речено“, каже он.
Према његовим речима, преговарати значи ући у нешто што ће компромитовати преговараче.
„Он (Александар Вучић) ће све то да изигра. То смо имали и на изборима и са таквим се човеком не сме више никакав дијалог водити. Једанпут је речено да је то завршена ствар и сада он има шансу да то што је Уставни суд поништио, да сада направе нови документ и да га озаконе у парламенту, да се и истраживање и рударање заустави“, каже Чупић.
Истиче да у овој ситуацији на делу више није страначко питање, нити питање неких парцијалних интереса, већ политика на највишем нивоу – политика живота и смрти.
„Овде је питање будућности, јер ви када размишљате о једној земљи, не смете да размишљате да њене ресурсе потроши једна генерација. То треба да буду ресурси за све будуће генерације. Мора се тако водити рачуна да ниједна генерација која долази не буде оштећена. Ко год буде кренуо у те разговоре, ја сматрам, да су то калкуланти који имају неке своје тренутне интересе, а ово је питање политике смрти и живота“, закључује професор Чупић.
oNet/Marko Dragoslavić, Filip Krainčanić/Vladislav Mitić/Nova.rs
И. В. Н1
