И Драгица Павловић Бабић са Филозофског факултета истакла је у разговору за ФоНет да ПИСА тестирање не говори о ученицима, већ о систему.
Према њеним речима, то истраживање је планирано тако да тестира квалитет и функционалност образовних система.
Оно шаље поруку на стратешком нивоу – не тестира знање појединих ученика, школе или наставника, већ говори о томе како систем функционише, објаснила је Павловић Бабић у серијалу разговора Без рукавица.
Коментаришући резултате, она је потврдила да кључни налази показују да су резултати ученика у Србији далеко испод међународног просека и то просечно за више од једне године школовања.
Како је предочила, од последњег ПИСА тестирања пре шест година Србија није напредовала, док је Бауцал рекао да је Србији лакше да се пореди са европским земљама.
У том поређењу, изјавио је Бауцал ФоНету, ученици у Србији делују као да су за годину и по дана мање школовани од европских вршњака.
Објашњавајући како тест изгледа и шта тражи од ученика, Павловић Бабић је предочила да он тестира знања која одговарају школском програму, али на начин који се у школама у Србији не ради, већ тестира функционална знања и способност ученика да знање које стекне примени у реалном животу.
„Нашим ученицима то не иде баш од руке. Они су навикли на школу која испитује знања у формалним условима. Као када замислите тест из математике, он барата формалним математичким језиком, а не реалним ситуацијама који то знање решавају“, образложила је Павловић Бабић.
Бауцал је оценио да у образовном систему у Србији, пре свега, доминира учење велике количине знања и да је то кључни критеријум.
Ученици се, према његовим речима, труде да науче што више из уџбеника и да то могу да понове, док се врло мало негују критичко мишљење и примена знања, а управо је то оно што се испитује ПИСА тестовима.
„Ако би требало нешто мењати, то је природа наставе и учења у нашим школама. Треба више да личи на активно учење и наставу, где ће ученици бити активни у стицању знања и томе како се знање примењује“, поручио је Бауцал.
Он истиче да су неки први кораци начињени последњом реформом које је започело Министарство просвете, али нема гаранције да ће реформа бити настављена са променом Министарства. Упитана да ли ученике у Србији можда плаши то што се сусрећу са тестирањима на каква нису навикли, Павловић Бабић је одговорила да се образовна постигнућа у Србији најчешће објашњавају из перспективе ученика.
„Кажемо, ученици су мотивисани или нису, они су вредни или лењи, глупи или паметни“, рекла је она, али се ПИСА тестовима показује шта систем даје ученицима.
Како је истакла, „ученици су веома ангажовани, имају страховито радно време, посебно седми и осми разред и средњошколци, проводе по осам сати типично у школи, плус домаћи, припреме за писмене задатке, приватни часови“.
„За тај степен ангажовања морали би да постижу далеко боље резултате“, уверена је Павловић Бабић, али је Бауцал констатовао да ученици одустају од задатака који су им превише комплексни.
„У неким задацима на тесту читалачке писмености постоје дужи задаци који су комплексни. Ја не бих рекао да се наши ученици плаше, пре их мрзи да се баве тим задацима“, указао је Бауцал.
С друге стране, када погледате њихов успех на другим задацима, приметио Је бауцал, „они одустају од задатака који су им превише комплексни“.
