Десет држава чланица Управног савета глобалне међувладине коалиције Заједница демократија (ЦоД), међу којима су САД и Велика Британија, позвало је данас Србију да ослободи белоруског активисту и новинара Андреја Гњота, чије изручење тражи Минск.
Позив Србији да ослободи Гњота потписале су САД, Велика Британија, Пољска, Румунија, Норвешка, Шведска, Финска, Естонија, Литванија и Молдавија, преноси Глас Америке.
„Изражавамо дубоку забринутост због захтева за изручење белоруског филмског ствараоца и активисте, господина Андреја Гњота из Србије. Екстрадиција демократских активиста аутократском режиму у Минску, који злогласно крши међународно право, укључујући људска права, подрива демократске принципе садржане у Варшавској декларацији и неспојива је са поштовањем међународног поретка заснованог на правилима“, навело је 10 држава у заједничком апелу.
Заједницу демократија, основану 2000. са седиштем у Варшави, чини 110 држава. Заједница демократија дефинише праксе и норме за успостављање и консолидацију демократије.
Да не изручи Гњота Минску, Србију је недавно позвао и Европски парламент, у резолуцији о политичким затвореницима у Белорусији, усвојеној 19. септембра.
Гњот је средином септембра предао кабинету председника Србије Александра Вучића отворено писмо више од 700 уметника и интелектуалаца из земље и света који траже да буде ослобођен.
Гњот је у октобру 2023. ухапшен на аеродрому у Београду, по у међувремену укинутој потерници Интерпола коју је за њим расписала Белорусија. У београдском Централном затвору провео је седам месеци, а од 5. јуна је у кућном притвору.
Апелациони суд у Београду је прошлог месеца објавио да је укинуо решење Вишег суда о изручењу Гњота Белорусији и да је предмет вратио на поновно одлучивање.
Минск терети Гњота за утају пореза, док он те оптужбе описује као лажне и тврди да је реч о „системском механизму гоњења“ противника режима Александра Лукашенка.
Гњот је један од неколико стотина хиљада грађана Белорусије који су учествовали у масовним демонстрацијама 2020. године, оспоравајући победу Лукашенка на председничким изборима. Западне земље не признају резултате тих избора, а Европска унија је увела санкције Минску због репресије над учесницима постизборних демонстрација.
Изручењу Гњота Белорусији противе се бројне невладине организације и активисти, који између осталог указују да је режим белоруског председника Лукашенка „један од најокрутнијих и најрепресивнијих на свету“, да политички затвореници у тој земљи трпе дуготрајне казне у тешким условима, и да су неки изгубили и живот у затвору.
Andrej Gnjot Foto: Instagram/andrewgnyot
