– Моје дете је жртва злочина који називају „Милосрдни анђео“! Иронија живота! Моје дете је, кажу, колатерална штета. Моја Сања је негде на небу. Она је мој анђео чувар – каже Зоран Миленковић, председник општине Варварин, отац Сање Миленковић која је имала само 15 година када је убијена у нападу авиона НАТО на мост у центру овог места у Србији
И после 17 година сваког дана мучи ме исто питање: Зашто? Зашто је баш моје дете кажњено?! Зашто је моја сања баш тог тренутка морала да буде на мосту? Ко је одлучио да моја ћерка више не треба да живи? Овако данас прича Зоран Миленковић, председник општине Варварин, отац Сање Миленковић која је имала само 15 година када је убијена у нападу авиона НАТО на мост у центру овог места у Србији!
– Моје дете је жртва злочина који називају “Милосрдни анђео”! Иронија живота! Моје дете је, кажу, колатерална штета. Моја Сања је негде на небу. Она је мој анђео чувар – овим речима за “Информер” почиње своју исповест отац убијене Сање.
– Моје дете би данас, да је било среће имало 32 године. Била би жива, билаби с нама… Прд њом би била блистава будућност – каже он и додаје:
– Била је с другарицама Марином и Маријаном у центру Варварина. Био је празник Свете Тројице (30. мај 1999. године), пијачни дан. Раније пре тога, никада нису бомбардовали током дана, само су ноћу гађали. Тог дана НАТО је напао усред дана, гађали су да убију! Да су хтели да сруше мост гађали би ноћу. Када је први пројектил погодио мост моја Сања се налазила на пешачкој стази. Од силине ударца с другарицама пала је у реку. Покушавала је да им помогне. Онда је уследио други напад, који ју је смртно ранио, гелери су је погодили у леђа – каже Зоран и присећа се како је његова ћерка преминула у колима Хитне помоћи на путу ка Крушевцу.
