Новинар и политичар Немања Шаровић каже да се вирус солидарности раширио Србијом са студентима и да су они већ победили. „Овај господин који није надлежан је потпуно изгубио ауторитет и завршио своју каријеру“, оценио је гостујући у емисији „Да сам ја неко“. Будите уверени да је легао веома тужан и несрећан што до сукоба 15. марта није дошло, додао је. Шаровић сматра и да је добро што се „Ћациленд“ догодио, јер је показао и да власт (напредњаци) има велике проблеме.
Не можете предводити ни чопор паса ако немате ауторитет, а камоли водити државу, и питање је само технике и „динстања“ када ће они пасти и који ће то бити датум, али он је завршио каријеру, оценио је Шаровић, говорећи о председнику Србије Александру Вучићу.
Говорећи о студентима, каже да су они урадили велику ствар, јер су избрисали многе поделе у српском друштву.
„И по вероисповести, и по годинама. Њих подржава и старо и младо, њих подржава и чистачица у неком јавном предузећу, као што их подржавају и људи који су професори универзитета или академици. Они јесу много тога избрисали и управо то њихово јединство и солидарност је можда и најбољи пут свима нама. Јер када ви погледате, они су сад прешли хиљаде километара. И када они иду од Ниша до Београда, што је 200 километара, раме уз раме иду и они који су сиромашни и они који су богати. Не гледа се ко је муслиман, ко је православац. И то јесте тај вирус солидарности се заиста раширио Србијом. Ја сећам, на пример, у Сремској Митровици када смо били, ја сам тада разговарао са једном баком која је стајала поред, која је испекла 60 палачинки, изнела пет-шест мандарина. Кад ви видите да је то старица која нема неку велику пензију, али као што би изнела свом унуку она је изнела и тој деци. И ви против тога не можете да се борите“, наводио Шаровић.
„Појам „Ћаци“ – гадније и од напредњака“
Говорећи о студентима који за себе кажу „да желе да уче“ и који су направили камп у Пионирском парку, испред Председништва, а којима су се прикључили и „статисти“, неки и уз накнаду, Шаровић каже да то чак и није лоше што се десило.
„Ћациленд јесте добро што се догодио… Шта је у ствари највећи допринос и највећи добитак и скупова и у Јагодини и у Кикинди, Сремској Митровици и тог Ћациленда, то је што је то разоткривено до краја то што данас више нико у Србији не жели да буде напредњак. И сад се појавио један тај генерички појам, ти Ћаци – сад је то гадније чак и од напредњака“, оценио је Шаровић.
Како додаје, видело се да они (власт, напредњаци) имају велике проблеме, „чак и уз плаћање“.
„Значи, странка која се хвалила пре неколико година да има 700.000 чланова, не може да доведе 500 да стану поносно и да кажу – да, то смо ми, ми желимо да учимо. Нашли се оног једног онако бесрамног који их сад сваки дан представља. А дневнице расту, биле су 3.000 па 5.000 па 10.000 и они ипак имају све више проблема. И ја сам сигуран што дуже буде стајао тај Ћациленд, да ће пре пасти овај режим, а исто тако сам сигуран да ће бити неки жал када тај Ћациленд нестане из Београда – то је постала озбиљна једна туристичка атракција. Ја сам срео неке две девојке и момка, они кажу, „е дошли смо из Ниша, прво смо дошли овде да обиђемо Ћациленд“. Људи долазе да их гледају, долазе да им бацају кокице, долазе да се сликају са њима“, наводи. На констатацију да су ипак и они неки људи, Шаровић каже да су они сами себе довели у ту ситуацију да им се народ смеје. „Ја мислим да је много боље да им се смеје, пазите, осмех је лековит. Они немају одговор на осмех, они имају одговор на агресију“, додаје.
Враћајући се на Вучића, каже да се и председник Србије проналази само у сукобу и да је говорио од давних дана, док је још Вучић имао и више од 50% гласова – да нормалан човек који има такву подршку, „уместо да иде по улици, да пева Харе Кришна и дели бенседине, он изазива сукобе“.
„Јер он само у сукобу може да постоји и зато је најбољи одговор на то што он покушава да ради управо тај осмех“, каже Шаровић.
Вучић је, како додаје, провоцирао на све могуће начине и очекивао 15. марта сукоб. „Будите сигурни да је легао веома тужан и несрећан, јер до тога није дошло“, навео је Немања Шаровић.
„Презирем оне који су данас с једнима, сутра с другима“
За себе каже да је човек који није острашћен и да поштује људе који се искрено боре за своја уверења.
„Ја презирем оне који су данас с једнима, сутра с другима и уопште не гледам да ли је неко са ове или са оне стране. Не мислим да је генерализација добра, ако нас је та генерализација толико утемељена да је то страшно. И ако ви погледате претходни режим, они су плашили народ неким радикалским шљамом и ратовима. Онда је дошао Вучић, обрнуо ситуацију и почео да плаши народ жутим олошем. Технологија владања је иста. Влада страхом, влада поделама. Ако се те поделе превазиђу у друштву, они немају шта да траже. Али је проблем што су једни и други пливали на тим поделама и што једни и други покушавају да одрже ту поделу. Ја једноставно не делим људе“, навео је.
Шаровић наводи и да индоктринација коју медији врше пуних 13 година оставља последице на људе. Морамо се вратити да будемо какви смо некад били, и потпуно сам сигуран кад ово престане, да ће брзо доћи до помирења с другом страном – да ће комшије почети да комуницирају, да ће људи престати да се свађају на славама, навео је и додао је да смо у ситуацији када удара брат на брата.
„Да је неко“, каже – треба променити политички систем у Србији. „Не идем у неку кампању, не брините“, рекао је саговорник Раде Ђурић.
Шаровић каже да мотивише људе не да би дошли код њега (у покрет Љубав, вера, нада) већ да се боре, јер је то, како каже, једини пут за боље и нормалније друштво. Истиче да нарочито треба пружити подршку локалним групама, да оне буду у свом граду те које ће да одлучују. Да, исто тако, постоји нека симбиоза и што се тиче републичког нивоа и однос поверења, додаје.
Сада је поверење много теже стећи, јер људи су безброј пута преварени, али с друге стране и они морају имати поверења, и то међусобно поверење ће расти с временом, оценио је гост „Да сам ја неко„.
fotoPrintskrin
