Анализа објављена у стручном часопису „Science Advances“ указује на то да су биљоједи претрпели вишу стопу истребљења у последњих 50.000 година, у поређењу са осталим деловима ланца исхране, и да тај тренд траје до данас.
Најугроженији су гмизавци биљоједи, попут корњача, и велики биљоједи, попут слонова.
„Толико је пуно података већ објављено и понекад их је потребно само добро организивоти“, рекла је Триша Етвуд, еколог на Универзитету Јута и главна ауторка студије.
Научници су најпре истражили обрасце изумирања биљоједа, сваштоједа и месождера у модерно доба, и потом исту анализу спровели на врстама из касног плеистоцена.
На крају су проучили и на који начин величина тела и позиција у ланцу исхране утичу на статус угрожености међу 22.166 живих врста.
Аутори закључују да је на такав тренд вероватно утицало неколико разлога, но чини се да одређена деловања човека на биљоједе утичу више него на остале.
Такође, угрожена станишта и загађење имају диспропорционалан учинак на мале птице биљоједе.
Постоје и изузеци, месождери који живе у морским стаништима, чији је ризик од истребљења већи, што значи да су суочени с већим егзистенцијалним притиском од копнених месождера.
