Обим извоза банана из Еквадора, размножавање лептира, разне теорије и теореме којима засипамо средњошколце свакако ће допринети њиховој општој култури и разноврсности знања, али их ни на који начин не припрема за стварни живот у коме ће гласати, узимате кредите, имати секс, плаћати порез… Ово је наша листа ствари којима бисмо морали да научимо децу још у школи, како би били освешћени и оспособљени за живот одрасле особе.
Како платити порез, подићи кредит, управљати обично ограниченим кукћним буџетом, шта је штедња, зашто је важно гласати на изборима, како направити ЦВ и понашати се на разговору за посао, о чему треба водити рачуна када се упуштају у сексуалне односе само су неке од животних ствари о којима се углавном школују код подједнако неискусних вршњака.
Како управљати новцем
Нажалост, деца на Западу већ у средњој школи праве своје прве фирме и бизнис планове, и уче о располагању новцем. Ово је потпуна непознаница за српске средњошколце: Не само да не уче да зарађују, већ не уче ни како да троше. Новац у том узрасту добијају од родитеља, и углавном не морају да раумишљају ни о чему другом.
Међутим, како располагати новцем, како штедети и шта са тим новцем на крају урадити важна је лекција коју би још од малих ногу требало да науче. Основни принципи штедње уче се још од малих ногу.
Ако се деси да отпутују у иностранство, права мука настаје када треба конвертовати новац, а посебно ако треба урачунати и провизију.
Како платити порез
Свако ко има стан, кућу, или је предузетник, мора да уђе у тајне плаћања пореза. Када се и колико плаћа, и на шта, као и зашто је то важно, мали број средњошколаца уопште зна. Да ли се плаћа на рате или одједном, где тај новац уопште заврши, а тек како се обрачунава за већину, чак и старијих суграђана.
Нико од нас није из школе изашао са знањем како да плати пренос апсолутних права, израчуна своју нето и бруто плату, попуни пореску пријаву.
Како израчунати колико ће ме коштати кредит
Већина нас ће током живота узети макар неку кредитну картицу, или кредит, уплаћивати животно, приватно пензионо осигурање или положити новац на штедњу. Израчунавање ефективне каматне стопе, валутног ризика, висине премије и приноса, процена услова уговора о кредиту или животном осигурању звуче као озбиљан мисаони експеримент за већину грађана Србије који су завршили средњу школу.
Зато многи не читају „ситна слова“ у уговорима о кредиту или осигурању, нити знају какви све скривени трошкови их очекују. Резултат? Овакво незнање итекако кошта, а професор математике би у најмању руку био од велике помоћи.
Како гласати
Већина деце пред крај средње школе добије први пут прилику да гласа. Поред тога што им се мало објашњава колико су избори важни, мали број ученика сазна како може да гласа, какав гласачки листић је важећи, а камоли да израчуна коме његов глас иде уколико кандидат не уђе у парламент или се не пласира у други круг избора.
Томе вероватно доприноси и став “сви су исти”, “не могу ја ништа да променим”, за који се нико не труди да објасни да је погрешан. Средњошколцима професори углавном не објашњавају у довољној мери да су избори покушај да утичу на то како ће живети и они и њихови родитељи, да ли ће се у земљи нешто променити или не, да ли ће и какве институције имати, судове, здравствени систем…
Како се понашати на интервјуу за посао
Док не оду на први разговор за посао, средњошколци заправо немају појма ни како он изгледа, ни шта треба да причају ни питају, како да се понашају, шта да траже, иако ће се свако од њих са овом ситуацијом неминовно сусрести. Па чак и у варијанти где је тај разговор “намештен”, опет ће на њему морати нешто да причају.
У школи се не учи једна од најважнијих животних ситуација, па отуд не треба да чуди што млади људи не знају да напишу ни ЦВ јер, осим на интернету или ако се сами не заинтересују за то, немају где да науче. Зато није изненађење да их на разговорима не схвате озбиљно, да не знају да се понашају, да многи од њих ни не стигну до разговора јер им биографије и мотивациона писма у старту буду одбачена.
Како да имам безбедан секс
У Србији се годинама уназад води полемика око тога да ли у школе треба увести сексуално образовање.
Да је овако нешто неопходно сведочи и податак да се старосна граница за ступање у сексуалне односе спустила, и да до краја средње школе скоро да не постоје млади људи који се у њих нису упустили.
Међутим, о њима они углавном не знају ништа, а оно што сазнају, то чине преко интернета. Нико их, илустрације ради, не учи како треба да ставе кондом.
Нико их не учи о полно преносивим болестима и како их могу “зарадити”, нити им прича, у случају девојака, о важности контрацепције и репродуктивног здравља. Отуда не чуди податак да је Србија на самом европском зачељу када су у питању малолетничке трудноће, којих према званичним подацима сваке године буде око 1.500 малолетничких трудноћа, док незванични подаци говоре да је тај број далеко већи, односно око 16.000.
Лана Гедошевић Блиц
