Шта више, ради се о ексклузивној станоградњи, планираној на делу Кошутњачке шуме, као природном ресурсу и добру од општег интереса. Користећи чињеницу да овај део Кошутњака формално није у обухвату заштићеног природног добра, овај план предвиђа уклањање и урбанизацију скоро 30 хектара градске шуме, пише Беобуилд.
Национална стратегија за развој културе предвидела је обнављање “Филмског града” као пројекта од националног значаја, где остали садржаји треба да употпуне и подрже развој примарне функције. У обухват плана узето је 87 хектара земљишта, на коме се поред “Авала филма” налазе још и Архив кинотеке, комплекс Радио Телевизије Србије, комплекс Факултета спорта и физичког васпитања, Хала спортова Жарково и Црква св. Луке.
План задржава све постојеће функције у тренутним параметрима, практично без промена, али зато доноси скоро 420.000м2 новог стамбеног простора и чак 150.000м2 комерцијалног простора. Да би се реализовала овако велика количина квадрата жртвовано је зеленило и градска шума, који су са садашњих око 40 хектара, овим планом сведени на укупно око 10 хектара у две одвојене енклаве.
Како су све остале функције остале једнако димензионисане, укључујуци све потенцијално комплементарне садржаје, јасно је да је циљ овог плана пренамена и урбанизација градске шуме, а не заштита културног наслеђа или развој филмске индустрије.
Ако имамо у виду да је простор испуњен вредним биотопима, старим стаблима ретких примерака и да је фактички део споменика природе, онда посебно изненађује овако бахат и бескрупулозан приступ планирању. Према овој регулацији 70% укупног зеленила биће претворено у стамбене блокове и вишеспратнице.
Нова намена је претежно стамбена са блоковима мешовитих градских центара, где ће такође бити доминантна стамбена функција. Планирани су објекти за вишепородично становање са максималном висином венца од 12 до 32 метра, у зависности од зоне у којој се налазе.
План карактерише и изузетно лоше саобраћајно решење, које не може ни да замисли хиљаде нових становника на овом простору. Оптерећеност локалне инфраструктуре већ прелази постојеће капацитете, а насељавање хиљада нових становника довешће до честих колапса саобраћаја и застоја у јавном превозу.
Капацитетан превоз није изгледан у догледној будућности, а премештањем метроа из јужних београдских насеља у Макишко поље изгубљена је свака планска потпора за даље подизање густине насеља у овом делу града. Као интегративно саобраћајно решење предлаже се изградња три кружна тока на Улици кнеза Вишеслава, којима би се становници нових блокова повезали са примарном саобраћајницом.
Грађани Београда већ плаћају огромну цену оваквог стихијског и повлађујућег приступа развоју, уз конастантно опадање квалитета живота у граду. Чак и овај план који треба да искористи овај простор за ексклузивно становање није то успео, јер су оваквим решењем практично поништене све дате предности и основни квалитети простора.
Дугорочно сви су на губитку, тренутни и будући становници планиране зоне и њене околине. Да ли ће у Београду заиста бити посечено 30 хектара градске шуме у 21. веку за потребе становања?
