Поставили смо питања која су остала неразјашњена после стављања ван снаге уредбе о доношењу просторног плана (питања су у прилогу). Речено нам је да је јуче укинуто Решење о стратешкој процени утицаја на животну средину од стране Министарства заштите животне средине, а да су остали акти аутоматски поништени укидањем ове уредбе. Предложили смо доношење Закон о забрани истраживања и експлоатације руда које у свом саставу имају литијум и бор. Речено нам је да постоји добра воља, али да нема довољно времена да се спроведе процедура доношења тог закона до 15. фебруара кад се распушта парламент. Мишљења смо да ипак има времена ако заиста постоји воља, а формирање радне групе, које је предложено од стране премијерке, је само одлагање проблема до после избора. Обећано је да ће инспекције изаћи на терен у најкраћем року да испитају загађење и да утврде насталу штету.
Све у свему, покренуто је много тема, али са састанка нисмо изашли много сигурнији него што смо на њега дошли. Посебно су нам засметале премијеркине политичке инсинуације, јер овај проблем није политички већ државни и национални. Упутила нас је на бившу власт да нам каже ко је довео Рио Тинто у Србију, уместо да то сама пита министарку Михаиловић, за коју смо сигурни да зна одговор. Сама нам је рекла да су захтеви прихваћени због притиска народа, а не због разумевања размера катастрофе која би настала отварањем рудника у долини Јадра.
Чекамо долазак обећаних инспекција како би се утврдила и санирала штета на плодним њивама и како би се нормализовао живот у околним селима. У складу са поступањем или непоступањем Владе ћемо доносити наредне одлуке и обавештавати јавност о њима. Подржавамо напоре свих организација активних у овој борби и позивамо их још једном на удружену акцију у одбрани оних чији животи зависе од потенцијалног отварања ових рудника а који су окупљени у СЕОС-у. Не одустајемо од нашег коначног циља, борбе за забрану експлоатације литијума и бора у целој Србији!