Почетна » Сезонски радници раде лети да презиме зиму

Сезонски радници раде лети да презиме зиму

од Други Пишу
0 коментар

У малом, али препуном живота Челареву, неколико стотина радника провело је ово лето како би зарадили за зиму која је пред њима. У питању су повратници, махом из Немачке, а без сезонских послова њихов живот био би знатно неизвеснији.

Некоме је Војводина лепа, некоме монотона, али нико неће остати равнодушан на њу. Њу воли и воће које успева на плодном тлу још плодније равнице. Кажу мештани, чим нешто бациш, одмах нешто и никне. У срцу равнице, у највећем воћњаку у Европи радила је марљиво целог лета група радника, повратника, угрожене категорије друштва.

Уместо муке и брига, пред њима је овог лета била шанса: шанса за зараде, да спремни дочекају зиму и да на крају дана ипак добију осмех на лицу који им каже да неко мисли на њих.

У огромном воћњаку овога лета радници (повратници) брали су јабуке – од киселих до слатких, од зелених до црвених. У јеку сезоне, у септембру месецу, у овом воћњаку ради преко 700 радника којима не сметају ни блато, ни киша, ни трава. Како сами кажу, све је то природа која понекад уме да буде и сурова, али ова није. Ова природа другачија је од атмосфере канцеларије.

Реформе у области повременог запошљавања увеле су у легалне токове више од 60 одсто сезонских радника у пољопривреди, а међу њима је и Дејан Марковић из Владичиног Хана који је од 2019. године запослен у оквиру пројекта Подршка у запошљавању на сезонским пословима у оквиру програма „Миграције за развој” у сарадњи са Удружењем ,,Феномена’’. Све је почело пре три године када је, како он каже „радио са краставцима“, да би данас стигао до јабука.

Велики пут прешла је његова породица, али велики пут прешао је и лично Дејан, будући да је данас шеф групе раднике. Кроз осмех каже да није лако водити групу, да је одговорност велика, али да, наравно, није строг.

„Преко ГИЗ-а смо се пријавили, почели смо од краставаца те прве године. Од 2019. године смо почели да радимо и веома сам задовољни. Наравно, све зависи од бербе али задовољни смо. Ми зависимо од овога – од тога припремамо зиму, да бисмо у наредних неколико месеци имали како да живимо“.

Како сам каже, није корисник социјалне помоћи, пријављен је на бироу, а од овог посла обезбеђује себи квалитетан живот када се врати у Владичин Хан. До повратка на југ Србије из равне Војводине, Дејан је иза себе имао дуго и напорно лето, у којем је радио, али и био шеф добрих, вредних и позитивних радника.

Међу њима је и Љубинка Стојиљковић из Владичиног Хана, која такође од 2019. године ради сезонске послове, без којих не би могла да се припреми зиму.

„Преко Феномене и ГИЗ-а смо сазнали за сезонске послове од којих зарађујемо. Кад радите, ви имате, а чим седите немате ништа“, објашњава наша саговорница.

Да пољопривреда уме да буде сурова сведоче векови наших предака, али Љубинка каже да то није толико тешко.

„Дан почиње рано, већ у пет сати. Одмах пијемо кафу, спремате се да идете на посао и то је то. Лепо је радити, није то напорно, верујте ми. Много је лепо када радите у природи, а не док седите у фирми где вас затворе 8 сати. Овде се и дружимо, причамо, а све око нас је зелено“, прича Љубинка.

И заиста, свугде у самом воћњаку, који је највећи у Европи, осети се дух природе. Зеленило, здраве и велике јабуке, весели људи који нас поздрављају са трактора, помешано са блатом и истинским мирисом воћа представљају право освежење после градске гужве и врелог асфалта.

Од 2019. године, удружење Феномена заједно са ГИЗ-ом спроводи пројекат сезонског запошљавања у пољопривреди. Циљ овог пројекта је подршка осетљивој групи становништва којима је теже да дођу до посла, као и повратницима из Немачке. Фокус је на реинтеграцији повратника.

Из овог удружења кажу да је до сада преко 850 људи запошљено преко овог програма, а сви су запослени као сезонски радници.

„Пројекат покрива путне трошкове, као и трошкове исхране и смештаја. За четири године, колико пројекат траје, много је веће било интересовање људи него што је била потреба послодаваца. Многи који су се запослили прве године и даље раде као сезонски радници, а многи су успели да

напредују, па самим тим више зарађују“, кажу из Феномене и додају:

„Током пројекта, преко 2.000 корисника и корисница пројекта информисани су о активностима Немачког информативног центра за миграције, стручно образовање и каријеру (ДИМАК) који нуди додатну подршку попут преквалификације или обуке за самозапошљавање, али и психолошко саветовање“, закључују из Феномене.

Глобални програм „Миграције за развој“ (ПМЕ) део је шире иницијативе немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), која промовише одрживу реинтеграцију повратника и останак у матичној земљи стварањем могућности за достојанствен рад и живот у њој. Програм у Србији спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Данило Савић     Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар