Сима Шарик добио је отказ на место возача у ГСП Београд, након две деценије рада, а како наводи за портал Н1 – без посла су остали и он и још двојица његових колега који су говорили на протесту радника овог предузећа испред Председништва. Сматра да су разлози за отказ неосновани, а правду ће да потражи на суду. Говорећи о положају возача у ГСП Београд, наводи да су приморани да раде „по осам сати, шест дана без паузе, која им се на крају радног времена допише“, иако им у колективном уговору стоји да раде 40 сати недељно. „С једне стране нам кажу да нисмо у обавези да радимо на слободан дан, а са друге стране нас приморавају“, наводи Шарик за портал Н1 и додаје да за тај додатни радни дан, а свој слободни – немају право ни на топли оброк.
Запослен сам у ГСП Београд 20 година, као најбољи возач освајао сам разне медаље на такмичењима у ГСП и као најбољег возача су ме послали у Финску где сам представљао наше возаче, ГСП Београд, у најбољем светлу, прича за портал Н1 Шарик и показује трофеје, пише Н1.
Ипак, данас је званично добио отказ.
„На терет ми се ставља непостојеће прекорачење брзине – што могу и да докажем на суду, затим да се нисам валидирао на капији када сам улазио, односно излазио с посла, а данас су приметили на капији да ми је картица неисправна – значи није до мене, до картице је… И главни основ је тај што сам на протесту, који су други неки момци заказали – на мирном протесту испред Председништва, они су држали говор и позвали ме да кажем нешто. Рекао сам нешто што је јавно доступна информација, рекао сам колика нам је реална плата – да је то 65.000 динара, а не 80 хиљада како нам представљају у медијима, да је то „мазање очију“, јер је 80.000 хиљада плата са прековременим, ноћним радом“, наводи Шарик.
Такође, у решењу о отказу му је наведено и да је изјавио да је 2014. била већа плата него сада. „Они ми наводе да је 2014. године просечна плата (у ГСП) била 50 хиљада, сада је 79 хиљада, а ако погледамо уназад – пошто је била нафта и колико је био евро, а колико то сада“, пита Шарик.
Како додаје, разлог за отказ био је његов говор на протесту. „Да сам давао изјаву пред трећим лицима и због тога ми се ставља на терет отказ, јер ја не смем да говорим пред трећим лицима. Ја ако сам рекао нешто у том парку, то је било пред колегама који већ све то знању. Нисам давао ни за какву телевизију, медије изјаву, јер сам свестан да могу да добијем отказ и увек сам се суздржавао да не кажем истину, сада могу“, додао је.
Решење о отказу донео бивши директор, али потписао нови
Истиче да протест није он организовао, али да су њих тројица, од људи који су се обраћали колегама на том скупу – добили отказе.
Подсетимо, за Н1 је недавно говорио возач Зоран Стефановић који такође тврди да му је незаконито уручен отказ и да је бивши директор Радиша Момчиловић искористио протест који је он организовао да га удаљи са радног места.
Шарик каже да је, уз њих двојицу, отказ добио и Марко Стојановић.
Једино по чему се разликује Шариков случај је то што је нови отказ потписао недавно постављени директор Зоран Шарац. На питање Н1 да ли је успео да разговара са новим директором, Шарик одговара да га је примио на састанак који је тражио, али да је рекао да наводно ништа не може да уради. Интересантно је то што му је нови директор Шарац, како каже саговорник портала Н1, прво дао отказ, па га тек онда саслушао.
„Радимо по осам сати, шест дана, без паузе“
Шарик за отказе криви и Самостални синдикат ГСП Београда, наводећи да нису стали у заштиту возача, што им је посао. Тврди да то није први пут и као пример наводи да ништа нису урадили иако су им се возачи жалили по питању радног времена.
„Колективним уговором радимо 40 сати недељно, али нас приморавају да радимо и дуже, јер нема возача, шест дана по 8 сати без паузе коју нам допишу на крају смене. И док прођем прање ја дневно радим девет сати, шест дана у недељи. Топли оброк није плаћен за рад на слободан дан, а прековремени сат је плаћен мање од редовног јер „бонус“ од 30 одсто добијамо само на редован рад. Са једне стране нам кажу да нисмо у обавези да радимо на слободан дан, а са друге стране нас приморавају. На крају године ми смо радили 14 месеци по броју сати“, каже саговорник портала Н1.
Јелена Петровић Н1
