Сиромаштво у Србији: Како преживети још једну годину
У Србији барем четвртина људи једва спаја крај с крајем, а број апсолутно сиромашних држава намерно и не објављује. Ти људи су, каже саговорник „Времена“, осуђени на лажна обећања и политичке уцене власти, и на живот са носом тик изнад воде
Председник Србије Александар Вучић је и 2025. годину користио да истакне како држава тобоже брине о сиромашнима. Био је најављен и „велики пакет мера за људе који живе теже“.
Неке од мера у пакету су биле ниже цене производа у трговинама, јефтинији кредити, ниже цене огрева, те измене Устава тако да извршитељи у извршном поступку не могу да одузму животни простор, једини стан или кућу у којој породица живи.
Председник Србије годинама уназад понавља слично кад год је на делу друштвено-политичка криза, која у овом тренутку траје већ више од годину дана.
Међутим, како су живели грађани у ситуацији сиромаштва у 2025. години? Ко су они и колико их је? Каква су њихова примања? Да ли је усвојена Стратегија социјалне заштите? Коначно, шта их очекује у 2026. години?
Таоци напредњачке социјалне политике
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) у 2024. години (последњи подаци) стопа ризика од сиромаштва износила је 19,7 одсто. Она представља проценат људи чији су приходи нижи од прага ризика од сиромаштва који је у 2024 години износио 35.606 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 24,3 одсто. То су лица која су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално и социјално ускраћена, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада.
Људи стари 65 и више година била су највише изложена ризику од сиромаштва (23,6 одсто), као и људи старости од 55 до 64 године (22,7 одсто).
Програмски координатор Иницијативе А 11 Данило Ћурчић за „Време“ каже да се мало шта мења у погледу положаја људи који су у ризику од сиромаштва или социјалне искључености.
„Не постоје јавне политике које би донеле промене набоље, економски систем им није наклоњен јер зависе од несигурних послова или ангажмана у сивој економији, експлоатисани су и у сталном ризику од повреда својих права, док се криза трошкова живота ’решава’ октроисаним уредбама и председниковим разумевањем света сиромаштва“, објашњава Ћурчић.
Даље указује да све то не мења ништа у животу ових људи.
„Они остају таоци политике која их држи тек толико изнад воде да преживе“, додаје наш саговорник и наглашава да и већина опозиционих актера „пропушта да активније ради са овом групом људи и да се бави социјалним питањима и сиромаштвом као неким од кључних тема које оптерећују наше друштво данас“.
Саговорник „Времена“ појашњава да је кључно што у недостатку политика које би се бавиле проблемима људи у ситуацији сиромаштва, постоји својеврсна „лутрија где власт одлучи да некој категорији људи који су угрожени подари некаква права, па онда искористи прилику да се то представи као огроман корак унапред за све те људе, док онима који нису добили ништа покаже да треба само још мало да се стрпе па ће доћи време и на њих да им се решава социјални, стамбени или неки други проблем“.
Деценија и по без Стратегије социјалне заштите
Последња Стратегија социјалне заштите која је била усвојена важила је од 2005. године до 2009. године. Од тада до данас није усвојен нови документ.
Процес израде нове Стратегије почео је 2018. године, а требало је да важи од 2019. до 2025. године. Потом се 2024. године покушало са усвајањем документа који би важио до 2030. године, али безуспешно.
Даље, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је чланицама Радне групе за израду Стратегије одредило рок од месец дана за израду нацрта овог акта, због чега Иницијатива А 11 и Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С поново нису учествовали у процесу.
У заједничком саопштењу Иницијатива А 11 и МДРИ-С су тада навели да је на адресе њихових организација стигло решење о формирању радне групе, с именима нових чланова из редова министарства, као и с датумом до ког се тражи финализација нацрта Стратегије – 15. децембар 2025 године.
„Овакви потези остављају утисак да је нацрт Стратегије већ припремљен иза затворених врата“, указали су тада они.
Ћурчић каже да је суштина у томе што се ова стратегија доноси без икакве консултације или узимања у обзир искустава људи који користе услуге социјалне заштите или који зависе од социјалне помоћи.
„Без укључивања живљеног искуства људи који су најпозванији да говоре о томе шта све недостаје у државном одговору на њихово сиромаштво и социјалну искљученост, нема говора о томе да ће овај стратешки документ одговорити на нагомилане проблеме који су у овој области“, наглашава наш саговорник.
На питање шта би ова Стратегија донела и које су последице њеног дугогодишњег одсуства, Ћурчић одговара да је ово тешко питање јер „не живимо у функционалној држави која има јавну управу и јавне политике које имају икакву аутономију да се баве својим послом без да за то добију одобрење највиших политичких актера, пре свега председника републике“.
Због тога је мишљења да Стратегија неће донети ништа јер неће одредити правце у којима Србија иде кад се бави социјалном заштитом већ ће у најбољем случају бити списак лепих жеља које нико неће спроводити.
„То је тако јер је доминантна политика она која каже да нам је социјална заштита велики трошак, да су појединци углавном сами криви за сопствену неповољну ситуацију због које им је потребна подршка друштва, да хоће ‘леба преко погаче, да злоупотребљавају систем и слично“, појашњава Ћурчић.
Додаје да је за све ове године власти напредне странке створено још окрутније и несолидарније друштво за најугроженије, које се према њима односи као „према паразитима који отимају јавне ресурсе јер ’не желе да раде’ и доприносе расту БДП-а или чега већ што је у датом тренутку у фокусу власти“.
Ни за преживљавање
Србија не мери ни колико људи живи у апсолутном сиромаштву. То су грађани који не могу да задовоље основне потребе за храном, одећом и кровом над главом.
Како је „Време“ раније писало, Влада Србије је до краја 2021. године имала Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва који је мерио апсолутно сиромаштво. Међутим, пошто то тело више не постоји, онда не знамо колико има апсолутно сиромашних у Србији.
Новчана социјална помоћ од првог октобра 2025. године износи за појединца 12.266 динара, на то се за сваку одраслу особу у породици додаје 6.133 динара, а за дете 3.680 динара. Те, рецимо трочлана породица према овој рачуници за месец дана добије око 22.000 динара.
То није ни половина износа минималне потрошачке корпе, која је у августу износила 56.868 динара. Док минимална зарада за тај месец (око 51.700 динара) такође не би покрила износ минималне потрошачке корпе.
Ни већина пензионера не живи знатно боље. Просечан износ пензије у новембру био је 50.658 динара, подаци су Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Док је око 124.000 пољопривредника у новембру живело од месечне пензије која је износила у просеку 21.978 динара.
На питање како живе грађани са примањима минималним или мањим од минималне зараде, Ћурчић каже да грађани живе испод нивоа људског достојанства и у условима недокучивим за већину грађана – од становања, загревања станова у којима станују, хране коју једу, приступа здравственом систему и слично.
„Често зависе од једнократних или повремених послова које обављају за дневницу која им је једини извор прихода, а која је истовремено јако несигурна. То су услови који захтевају хитну реакцију државе и друштва у целини, али оне најчешће изостају препуштајући људе саме себи“, наглашава наш саговорник.
Шта очекује грађане у 2026. години
Влада Србије у септембру је донела одлуку да се минимална цена рада од 1. јануара 2026. повећа на 371 динара по радном сату (нето), што значи да ће минимална месечна зарада износити око 65.000 динара.
Шта грађане очекује у 2026. години?
„Очекују их избори и бројна лажна обећања, уцене да ће изгубити и то мало што имају, терање у аутобусе да иду по митинзима Напредне странке, обећања од пар хиљада динара у замену за глас и трговина надом и обећањима која су све само не оно што је њима потребно да би живели достојанствено.“
„Зато се надам да ће 2026. година донети и јаснију политичку артикулацију идеја које ће донети праведнију и хуманију социјалну политику која у центар збивања ставља оне који су најугроженији“, закључује Ћурчић.
Фото: Тањуг/Зоран Жестић
Милица Срејић Време
Аутор:
