У изјави за медије поводом положаја заставе Републике Србије током изложбе „Археологија СКЦ-а“ Ана Брнабић је навела да је услов за улазак био да сваки посетилац о исту обрише ноге.
Нисмо тачно сигурни на који начин се „приликом уласка“ бришу ноге о заставу која се налази у простору и то уза зид. Оно у шта јесмо сигурни јесте да је она била део изложбе „Археологија СКЦ-а“ током које су били изложени предмети из подрума СКЦ-а (отуд симболичан назив „археологија“) и то на онај начин на који су у њему и пронађени.
То значи да је застава са слике којом машу у медијима Ана Брнабић и в.д. директора Славољуб Веселиновић пронађена „изгужвана, испрљана“, притом обавијена око уређаја са приложене слике. Застава је Управи СКЦ-а служила као омот. Застава као амбалажа, бачена.
Ово је типичан симболички приказ односа власти, па тако и свих оних на челу државних установа, према сопственој земљи и њеним грађанима чему смо имали небројено прилика да сведочимо: пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, кршење права радника, нелегитимни избори и изборне крађе, медијски мрак, експлоатација литијума у долини Јадра, ископавање на Хомољу, мање од 1% улагања у културу, стање образовног система, а све то је кулминирало коришћењем звучног топа на протесту 15. марта.