Скоро 400 километара водоводне мреже испод Београда чине азбестно-цементне цеви. Реч је о материјалу који је одавно повучен из употребе. У будућности ће бити замењене оним од савремених материјала, кажу у Београдском водоводу.
У систему београдског водовода има око 380 километара азбестно-цементних цеви. Углавном су постављене 60-тих и 70-тих година прошлог века.Тај материјал се више не користи.
„Он није директно токсичан, већ је проблем када његове честице, које су по својој природи ситне, игличасте, дођу у наш организам“, каже др Константин Илијевић са Хемијског факултета.
Истиче да те честице због игличасте структуре имају тенденцију да се забијају у ткива, а организам се брани тако што их обложи заштитном опном, објашњава Илијевић.
„Али, због своје игличасте природе пробијају ту опну и понављају те микроповреде, што доводи до низа упалних процеса“, каже саговорник РТС-а.
Илијевић објашњава да је азбест најчеће везан за загађење које долази из ваздуха.
Цеви крте и неотпорне на промене температуре и притиска
Азебст у цевима је излован и не постоји могућност да се појави у води за пиће, кажу у Београдском водоводу.
Извршни директор за водоводни систем ЈКП „Београдски водовод и канализација“ Бранимир Севић каже да сви азбестно цементни цевоводи који су уграђивани тих година имају унутрашњу цементну заштиту.
„Сама пијаћа вода је физички одвојена од азбест цементног материјала, такође не постоји могућност да делови азбест цементног материјала дођу у контакт са пијаћом водом“, објашњава Севић.
Највећи проблем је, заправо, у одржавању оваквих цевовода. Крти су и неотпорни на промене температуре и притиска. Лако се стварају пукотине које могу да доведу до експлозије цеви у дужини и до десетак метара.
У претходном топлотном таласу највише кварова било је управо на овим цевоводима.
„У питању су откидања читавог једног дела материјала који доводи до неминовности замене тог дела цевовода“, каже Севић.
Објашњава да се сами дефекти на азбестно-цементним материјалима огледају у исецању и замени савременим материјалима тог једног парчета које је најчешће од два па до 10 метара.
Азбестни цевоводи највише су коришћени у насељима у општинама Чукарица, Земун, Сурчин и на левој обали Дунава.
Тренутно екипе Београдског водовода постављају нове, изграђене од савремених материјала у Остружници, Великој Моштанци, Умци и Барајеву, а у плану је да се азбестне цеви замене у целом граду.
Ilustracija Foto: Vladimir Maričić/Danas
