Слађана Опшитаревић из Панчева, мајка девојке од 22 године са потешкоћама у развоју и озбиљним здравственим проблемима, свакодневно води своје дете на посао.
У тренутном систему који не обезбеђује довољну подршку родитељима деце са менталним сметњама Слађана је једна од ретких која заправо има „среће“. Она бар може да поведе дете на радно место.
Родитељи који немају такву могућност морају да напуштају своје послове да би бринули о деци.
Поједини покушавају да остваре право на туђу негу како би од тог износа могли да плате особу која би помагала око неге детета и тако им омогућила да нађу начин да наставе да раде.
Из Слађаниног искуства али и искуства удружења родитеља ментално недовољно развијене деце показује се да се ово право тешко остварује.
Слађана је прошле године поднела захтев Центру за социјални рад у Панчеву да добије туђу негу. Том приликом приложила је опсежну медицинску документацију укључујући налазе психијатра и психолога у којима се наводи да 22-огодишња девојка не може да брине сама о себи.
У налазу психијатра између осталог пише да је стање пацијенткиње трајно, са очекујућом прогресијом, и да је потребна константна нега и помоћ.
– Без такве неге пацијенткиња би била витално угрожена – стоји у налазу психијатра.
И поред оваквог налаза Центар за социјални рад из Панчева одбио је Слађанин захтев за туђу негу. У образложењу се наводи да је вештачењем Републичко-покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Панчеву утврђено да код Слађанине ћерке нема телесних оштећења како су она дефинисана Правилником о утврђивању телесних оштећења.
Из тог разлога закључено је да Слађанина ћерка није особа којој је потребна помоћ да задовољи основне животне потребе.
Слађана међутим каже за Данас да то није тачно – и да њена ћерка ни терапију која јој је свакодневно неопходна не може да узима сама.
Поред тога посебно је проблематично то што се у решењу наводи да телесних оштећења нема.
Слађанина ћерка је поред менталних сметњи имала и друге озбиљне здравствене проблеме – оперисан јој је тумор јајника, одстрањена материца и део једног бубрега.
– Да ли је неко уопште читао медицинску документацију? Они наводе да нема телесних оштећења а моје дете нема унутрашње органе – каже Слађана.
Она се на ово решење жалила али је жалба одбијена. Потом је писала Канцеларији Председника Републике, из које јој је како каже брзо одговорено, и из које је даље упућена на Министарство рада и социјалне политике.
Од средине јануара међутим више нема ниједну повратну информацију од надлежних а стање њене ћерке се у међувремену погоршало.
– Која су права наше деце? Која су права нас као родитеља? Да ли треба нашу децу да дамо у институције, како да се бринемо о њима – пита Слађана.
С друге стране, Сања Бели, из Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО) из Панчева, потврђује да родитељи у последње време све теже остварује право на кућну негу и помоћ, а да се раде и ревизије постојећих случајева.
– Поред свих недаћа које имају, родитељима је последње потребно да имају проблема око остваривања туђе неге. У случају тежих телесних или менталних сметњи деца не могу самостално да функционишу и мора да подстоји константан надзор или помоћ. Тако родитељи морају да бирају или да раде или да напусте посао, јер ретко ко може да води дете на посао, каже Бели. Она додаје да родитељи морају да се уједине и да тако инсистирају на својим правима.
Одговор Министарства
У одговорима Данасу из Министарства рада наводе да „право на додатак за помоћ и негу другог лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних тешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега да би задовољило основне животне потребе“.
Они наводе да „оцену потребе за помоћи и негом другог лица… утврђују органи вештачења“ чији су налази обавезујући и на основу њих доноси се решење. Како додају, жалба на решење се може поднети другостепеном органу а „ако жалилац не будете задовољан решењем другостепеног органа (у овом случају покрајинског органа управе надлежног за социјалну заштиту прим. аут.), може покренути управни спор подносећи тужбу Управном суду.“
Поводом конкретног случаја Слађане Опшитаревић они наводе да су добили допис у јануару ове године и утврдили да министартво није надлежно за поступање у овом случају, па је предмет прослеђен Центру за социјални рад Панчево, на даљу надлежност и поступање. Они додају да не постоји ограничење колико пута може да се поднесе захтев за признавање права на додатак за помоћ и негу другог лица.
„Госпођа Слађана Оптишаревић може, уз одговарајућу медицинску документацију, Центру за социјални рад у Панчеву да поднесе нов захтев за признавање права на додатак за помоћ и негу другог лица за њено дете… која је била корисник додатка за помоћ и негу другог лица, до фебруара 2019. године, када је на контролном прегледу утврђено да је дошло до побољшања здравственог стања“; наводе из Министарства.
М. Раденковић, Данас
