Слика моје куће која гори најбоље разбија ту њихову причу, тако изгледају њихове посете неистомишљеницима, каже за Данас Милан Јовановић, новинар Жиг Инфа, упитан како се осећа када чује представнике власти да говоре како њихове присталице нису никада одлазиле пред домове политичких неистомишљеника.
Уз вола на ражњу и патриотске песме, током прославе у организације режимског Информера, председник СНС-а и бивши премијер, Милош Вучевић, поручио је да власт никада није ишла на куће неистомишљеника, као што то сада чине они које режим назива „блокадерима“.
То је постала једна од главних порука фунцкионера власти од како су новосадски и београдски демонстранти у неколико наврата одлазили пред куће, како самог Вучевића, тако и министра Немање Старовића, али и главног градског урбанисте Града Београда Марка Стојичића.
Вучевић је, након једног протеста испред његове куће, изјавио да је протест испред његовог породичног дома у Новом Саду „припреман од политичара“ и да „представља последњи чин безумља“.
Но, представници власти очито заборављају на примере који демантују тврдње да домови њихових политичких неистомишљеника, али и критички настројених новинара, нису били на удару присталица и функционера режима.
Далеко горе од Вучевића, Старовића и Стојичића прошао је новинар локалног портала Жиг Инфо, Милан Јовановић. У гаражу његове породичне куће, у којој је живео са супругом Јелом Дељанин, око три сата ујутру, у ноћи 12. децембра 2018. године, убачен је молотовљев коктел. Пуцано им је и на врата куће, а да би се спасили, Јовановић и Дељанин, изашли су кроз прозор. Породични дом у Гроцкој потпуно им је изгорео.
Као директног налогодавца напада, Милан Јовановић оптужио је Драгољуба Симоновића, председника Општине Гроцка који долази из редова СНС-а. Као мотив за напад Јовановић је навео критичке текстове о корупцији, криминалу и малверзацијама током гасификације општине Гроцка, које је писао за портал „Жиг инфо“. Како је писала „Цензоловка“, Јовановић је тада навео да је и раније добијао претње, да су општинске инспекције хтеле да му сруше кућу, да су му инспектори лажним налозима искључили воду и канализацију, као и да је налогодавац у свим тим случајевима био управо Симоновић.
Апелациони суд осудио је за подстрекивање других људи на паљење куће 2024. некадашњег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића на четири године затвора.
„Смрт Ђиласовцима“ и „Булатовић и Ђилас = лопов“ исписано је било у октобру 2020. године на породичној кући потпредседника Странке слободе и правде, Дејана Булатовића. Неколико дана пре тога у Београду су лепљени плакати с увредљивим порукама на рачун лидера ССП-а, Драгана Ђиласа и тадашњег председника Народне странке, Вука Јеремића, у непосредној близини школе у којој иду Ђиласова деца.
И самом Ђиласу долазили су пред кућу, током пандемије 2020. године. У сред полицијског часа, са зграда у близини стана у којем живи с породицом, до данас непознате особе, скандирале су погрдне поруке на рачун Ђиласа, а палили су и бакље.
Покушали смо да сазнамо шта данас Дејан Булатовић, сада као посланик СНС-а и жустри подржавалац Вучића, мисли о изјави председника његове странке који тврде да нити они нити њихове присталице никада нису одлазиле пред куће неистомишљеника.
Булатовић нас је испрва замолио да се чујемо касније, јер је у тренутку позива био на сахрани, али се до закључења овог текста није јавио на телефон.
„Слика моје куће која гори најбоље разбија ту њихову причу, тако изгледају њихове посете неистомишљеницима, каже за Данас Милан Јовановић, новинар Жиг Инфа, који каже да се и даље „вуче по судовима“.
На питање има ли назнака да ће правда бити до краја задовољена, Јовановић појашњава да се одбрана жалила Апелационом суду да је тужба за надокнаду штете неоснована.
„Ево седма година како се вучем по судовима. Мислим, мука ми је од свега, право да вам кажем, јер се овде више, то је очигледно, не о политичкој организацији, овде се ради о криминалној организацији. Нема везе то са политиком, а млађима у овој земљи нек је Бог у помоћи“, наводи Јовановић.
Он указује да нису још сви који су учествовали у паљењу његовог дома приведени правди.
„Правда је донекле задовољена, Сима је у затвору у Пожаревцу, ова двојица су у Падинској Скели, а извршилац Маринковић, он још увек у бекству и према мојим сазнањима налази се у Бечу. Тако да не знам како ће он бити ухапшен. За њим је расписана потерница“, наводи.
Јовановић, упитан како му изгледа наратив представника режима да су они заправо ти који су политичке жртве у Србији, одговара да је власт купила све медије и да је остало неколико слободних.
„Трпимо огромне притиске, али очигледно да су добили зелено светло, извршна власт, тако да су и они постали све бахатији. Тако да ја овде не видим краја, јер овде ово више нема везе са икаквом политиком. Овде се очигледно ради о једној криминалној организацији која се дочепала буџета Србије и сад гледа тај буџет Србије да је црпи до краја, али у како ће се то завршити, ја не знам, али ја не верујем да ће иза њих нешто остати. Овако није било у ниједној земљи света, ово није било овако ни на Сицилији“, закључује новинар Жиг Инфа.
Данило Видаковић, новинар КТВ Зрењанин, за наш лист указује да је реч о још једној у низу кампања недораслих разуму, које сматра карактеристичним за природу овог режима.
„Режима чије се жртве понекад мере бројем окончаних живота, а по правилу бројем уништених и обесмишљених живота. То се постиже захваљујући бескрупулозној медијско-пропагандној машинерији чија је главна сврха опстанак тог режима. Иако знамо за неколико драстичних живих примера оних којима су они долазили пред куће, знамо и за пример Оливера Ивановића где је, нажалост, долазак пред кућу био завршни чин“, наводи он.
Видаковић додаје да међутим, овај режим заиста не мора да троши своје ресурсе на долажење испред домова људи када он, користећи наше ресурсе, увелико станује унутар истих.
„Није тајна да се о трошку свих нас незаконито прате, прислушкују и на разне друге начине надзиру многобројни неистомишљеници овог режима“, закључује новинар КТВ-а.
Војин Радовановић, Данас
Насловна: Цензоловка
