Андреј Гњот је провео седам месеци у Централном затвору, док се одлучивало о захтеву Белорусије да буде испоручен овој земљи.
Виши суд у Београду донео је одлуку да се новинар и политички активиста изручи једном од најрепресивнијих система у Европи и свету, када је реч о новинарским и политичким слободама, земљи у којој и даље постоји смртна казна (5–7 оваквих казни годишње се изврши).
Андреј је сада у кућном притвору са наногицом. Посетио сам га у стану који је изнајмио, док адвокати припремају жалбу на одлуку о екстрадицији. Један сат током дана може да напусти стан, прошета и обави неопходне набавке за живот. Иако изгледа добро, затвор је оставио трага и потребна му је здравствена подршка, која није системски обезбеђена.
Белорусија је, по броју затворених новинара, трећа земља са преко тридесет ухапшених новинарки и новинара и осуђених на дуге затворске казне. То је земља у којој политички противници нестају.
У својој земљи, Андреј Гњот се суочава са политичким прогоном, прикривеним лажном оптужбом за утају пореза.
Ако га Србија испоручи, Андреја у Белорусији чека наставак политичког прогона, монтирани кривични поступак, притвор у нехуманим и понижавајућим условима, извесну казну на преко 20 година затвора, а није искључено да му прети и тежа казна (смртна) због скривених оптужби које се крију иза захтева за екстрадицију.
Органе за екстрадицију Републике Србије обавезује Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Устав Србије и закони, да процене ризике од политичког прогона и ненадокнадиве штете у случају насилног испоручивања Андреја Гњота Белорусији.
Због чега белоруски режим прогања Андреја:
Он је новинар, режисер-сниматељ и политички активиста који је имао значајну улогу у протестима у Белорусији 2020. године. Суоснивач је и председник грађанског удружења познатих белоруских спортиста СОС БИ (Слободни савез спортиста Белорусије). Више од стотину чланова овог удружења је ухапшено, мучено, произвољно притварано и подвргнуто кривичном поступку. Ова организација (СОС БИ) објавила је отворено писмо спортиста и спортских радника са захтевом да се заустави насиље у земљи и одрже нови фер избори, које је имало 2000 потписника. Поред тога, Слободно удружење спортиста упутило је апел Међународном олимпијском комитету у којем је напоменуто да брутални поступци власти против белоруских спортиста крше постулате Олимпијске повеље.
Андреј Гњот је радио заједно са адвокатом Александром Данилевичем на стварању базе доказа и прикупљању потписа за ово обраћање. И Међународни олимпијски комитет је прихватио све чињенице и захтеве наведене у писму, обуставио финансирање Националног олимпијског комитета Белорусије и приморао председника Лукашенка да поднесе оставку на место председника Националног олимпијског комитета. Адвокат Данилевич је због свог рада избачен из адвокатске коморе и осуђен на 10 година затвора. Уз помоћ спортске заједнице, отказано је Светско првенство у хокеју у Белорусији. Ово је снажан ударац јер је спорт, а посебно хокеј, Лукашенкова омиљена „играчка“ и пропагандно средство.
Андреј је, користећи своје професионално новинарско образовање и велико медијско искуство, као и своје професионалне контакте, радио на прикупљању и ширењу информација о протестима у медијима, као волонтер. Од августа 2020. године члан је професионалне новинарске групе за размену видео материјала. Групу је основао Кирил Сухоцки, шеф канала ЦуррентТиме.тв. Андреј је послао велику количину видео материјала који су коришћени у етру ТВ канала „Цуррент Тиме“ (Праг, Република Чешка). Овај новинар је такође слао информације независним белоруским интернет медијима, од којих је већину уништио белоруски режим, тако што их је означио као екстремистичке организације. Инстаграм страница Слогодног удружења спортиста СОС БИ постала је медијски ресурс, са преко 20.000 посетилаца.
Оптужбе које су подигнуте против Андреја Гњота, које су се појавиле и на потерници Интерпола, очигледно су инспирисане новинарским радом и политичким активизмом.
Због свега наведеног, новинарска заједница у Србији, као и организације цивилног друштва морају својим активностима утицати да се спречи изручивање колеге Гњота белоруском режиму. Солидарност је важна и на плану обезбеђивања услова за нормалан живот и адекватну правну заштиту.
Апелациони суд би требало да прегледа све доказе које је прикупио правни тим, јер то Виши суд није урадио. И у односу на те доказе и на информације о ужасној ситуацији за новинара у Белорусији, да донесе одлуку којом ће поништити одлуку о екстрадицији.
Очекујем и од представника међународне заједнице да помогну да органи Србије не почине неопростиву грешку, са извесним тешким последицама по Андреја Гњота. Новинари морају бити заштићени од политичког прогона и због тога је важно да се сви заједно изборимо за слободу Андреја Гњота.
Аутор: Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара, извршни директор Асоцијације независних електронских медија и председник Комисије за истраживање убистава новинара.
foto veran matic
