Словенац Оливер Тич (40) који је априла ове године са својим псом Карлитосом кренуо пешице на пут око света дуг 30.000 километара стигао је у Ниш, родни град свог оца. Након паузе од 10 дана кренуће даље на пут са којег би кући требало да се врати за три до четири године. Тич је почео да пешачи 2014. године и до сада је, осим Словеније, препешачио и Јужну, Централну и Северну Америку.
На конференцији за медије у нишком Медија и реформ центру Словенац је објаснио да пешачи јер га то чини срећним, али и због тога да би прикупљао хуманитарну помоћ, и на предавањима и радионицама говорио о важности међународне солидарности, разумевања и пријатељства.
„Пре 20 година желео сам да правим каријеру. Радио сам у трговини и имао сам опцију постанем менаџер те трговине. После четири године на том положају видео сам да то нису ствари које ме чине срећним. Онда сам на интернету гледао чиме бих могао да се бавим и видео сам једног човека из Канаде који је за 10 година обишао свет. Читао сам те његове приче како су га људи угостили. Рекао сам себи да то желим да пробам. Тако сам почео са Словенијом и Америком, а сада сам пошао на пут око света“, рекао је Тич.
Он је подсетио да је 2014. године, када је кренуо да хода, препешачио у Словенији 330 километара, а онда је 2016. године за 175 дана препешачио 6.840 километара од источне до западне обале Сједињених Америчких Држава. У 2018. години препешачио је Панамерички пут, који важи за најдужи на свету. Кренуо је од Аргентине, а до Канаде и Аљаске за 996 дана прешао је 25.122 километара у укупно 15 земаља.
„Након Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије наставићу путовање преко Македоније, Бугарске, Грчке, Турске, а онда даље преко Јерменије, Грузије, Азербејџана, Ирана и Индије. Из Индије ћу авионом отишћи до Вијетнама и наставити пешице кроз Лаос, Тајланд, Малезију и Сингапур. Одатле ћу одлетети до Аустралије коју ћу препешачити од Мелбурна до Перта, а из Перта ћу одлетети до Јужноафричке републике. Пут ћу наставити преко Намибије, Боцване, Замбије, Танзаније, Кеније, Етиопије и Судана до Египта. Одатле ћу одлетети назад у Европу, у Лисабон, а онда ћу препешачити Португал, Шпанију, Француску и Италију и доћи кући у Словенске Коњице“, казао је Тич.
Он је рекао да свуда на путовањима своје личне ствари, храну и шатор вози у колицима која гура испред себе, а врло често је у тим колицима и његов пас Карлитос, јер не може да хода по бетону и асфалту по овој врелини. Никада не зна, додао је, колико ће му је времена тачно потребно да би прешао одређени пут, јер појединих дана пређе 20 километара, а појединих 40 километара.
„Две најлепше ствари које су ми се догодиле на досадашњим путовањима су удомљавање напуштеног пса Карлитоса, који сада живи са мном у Словенији и иде на пут око света и сусрет са Луком Дончићем, након његове утакмице у Даласу. Лука ми се потписао на дрес са којим смо касније у склопу хуманитарне аукције у сарадњи са Лајонс клубом Коњице прикупили преко 20.000 евра и наменили их стипендијама за младе спортске наде из социјално угрожених породица“, изјавио је Тич.
Он је казао да се током путовањима сусреће са најразличитијим временским неприликама, па тако пешачи и на плус 45 степени Целзијусових, али и на минус 22 степена Целзијусових колико је било на северу Канаде. Никада се не плаши, додао је, мада је током пута кроз Канаду срео око 50 медведа и због тих животиња морао је, док је спавао, да храну чува на дрвећу.
„Што се тиче природе ја се тешко одушевим, мој пут је базиран на односу са људима. Одушевљен сам људима у Србији, Салвадору, Америци, где год сам прошао. Ја верујем да је свет леп и да је 99 одсто људи добро. Путујем са добром намером и уопште се не плашим. Где год идем кажем ко сам, одакле сам, зашто то радим и увек сам сувда лепо примљен“, истакао је Тич.
Он је казао да се и поред тога што је обишао до сада много земаља и градова најбоље осећа у свом родном месту, док је Ниш град у коме је , изван Словеније, до сада највише пута боравио.
„Вероватно сам био у Нишу већ 20 пута, јер је мој отац одавде. Увек волим да будем у Нишу, али сам сада први пут дошао пешице. Ниш је супер, имам овде и даљу родбину и пријатеље и остаћу 10 дана што ми је најдуже време, јер обично идем напред после два или три дана паузе“, изјавио је Тич.
Према његовим речима, домаћин у Нишу му је „Лајонс клуб Ниш – Тврђава“, а у другим земљама Лајонс клубови из тих земаља, пошто светом путује као представник „Лајонс Дистрикта 127 Словенија“.
Oliver Tič Foto:Miljana Isailović/Nova.rs
Миљана Исаиловић Нова
