Наиме, бивши градоначелник општине Гроцка и истакнути члан Српске напредне странке Симоновић почео је да дефилује по интернетским ходницима у којима громогласно најављује повратак на престо поменуте београдске територије.
Целој тој злокобној лакрдији иде у прилог да процес чами у судском замрзивачу, пошто суд, јелте, не може да утврди да ли су жалбе на пресуду послате јер су изгубљене поштанске повратнице, а при томе је одлука републичке јавне тужитељке Загорке Доловац да ослободи функција тужиоца Предрага Миловановића остала под велом лавкрафтовске мистичности.
Милан Јовановић са оправданом сумњом каже за Цензоловку да се боји да ће његов случај доживети судбину процеса за убиство Славка Ћурувије, стога ни не чуди Симоновићево разјарено понашање у интервјуу за “Славија Инфо” у којем тобоже дисидентски олајава своју Српску напредну странку о којој одједном прича у лошем тону.
Оно што у свему томе зјапи јесте та бол и патња кроз коју све време пролазе Милан Јовановић и његова супруга Јела Дељанин. Од самог почетка па до последње секунде судског процеса, ово двоје људи који су изгубили свој дом у пламену, пролазе кроз хладнокрвно системско батинање, у којем се више нико не пита да ли су то људи или пак само број предмета, који мора да се реши.
Са једне стране, имали смо власт која је била под притиском света, да учини све што је у њеној могућности да тај процес приведе крају, док са друге стране смо имали јавност која је давала све од себе да на овај случај не падне сенка.
Међутим, иако је правда пре три месеца била на пар дана задовољена, на овај неправоснажни случај полако пада напредњачка тама.
Ипак, како год се ово све на крају завршило, за Милана и Јелу ватра која је горела тог децембра 2018. никада неће бити до краја угашена, као што неће бити те пресуде која ће моћи да им поврати успомене и сећања која су у том дому имали, али им такође ни упорност неће бити заборављена, те ће њихова пожртвованост остати упамћена као херојска борба обичног човека против халапљивих дивова.
Две године процеса
Након две године процеса, Драгољуб Симоновић и још двојица окривљених неправоснажно су осуђени на укупно 12 и по година затвора због паљења куће новинара Милана Јовановића. Милан Јовановић и његова супруга Јела су 2018. изгубили свој дом у пламену. Бивши градоначелник Гроцке Драгољуб Симоновић, некадашњи директор Железница Србије и истакнути члан Српске напредне странке, првостепено осуђен је за тај злочин на четири године и три месеца затвора за подстрекивање на паљење куће новинара, Поред њега, Владимир Михаиловић је за исто кривично дело такође првостепено осуђен на четири године затвора, а Александар Маринковић, који је, заправо, бацио “Молотовљев коктел” у гаражу, првостепено је осуђен на четири године и три месеца као непосредни извршилац. Маринковић је и даље у бекству, док Игор Новаковић, који је такође учествовао у ланцу подстрекивања на напад и који је ангажовао Маринковића, није осуђен, јер је предмет против њега издвојен.
